Hladan tuš

Boris Tadić, DS i građani koji su za njega glasali nisu pošteno stigli ni da proslave njegovu pobedu, a iz Brisela je uz tekst političkog sporazuma o saradnji stigla i vest o preliminarnom odobrenju slanja civilne misije na Kosovo. Mnogi birači koji su 3. februara glasali za proevropsku opciju sigurno se osećaju razočarano. Svi su znali da rezultat predsedničkih izbora neće bitnije uticati na planove EU, ali zar nisu mogli da sačekaju bar koji dan i potpisivanje političkog sporazuma? Čemu onoliko tapšanje po ramenu, čestitke, pohvale Tadiću i građanima Srbije koji su 3. februara pokazali, po oceni većine evropskih političara i zvaničnika EU, visoku svest i opredeljenje za evropsku budućnost, kad dan posle izbora stigoše „štap i šargarepa“, pri čemu se čini da je štap potpuno nepotreban. Bez ikakve želje da krivicu za stanje u Srbiji prebacujemo na svet, Zapad, EU, SAD, vatikansko-masonsko-muslimansko-jevrejsku zaveru ili nešto slično, ne možemo da ne primetimo da ovakvim potezima Brisel ponovo jača antievropske snage.
DSS je dobio odličnu priliku da, faktički, ustane iz izbornog „nokdauna“, izazove Tadića i proevropski deo vlade, koji sad treba ponovo da odgovori na nametnutu dilemu Evropa ili Kosovo, da se zaklinje na vernost Ustavu i teritorijalnom integritetu. Očekivano, premijer Vojislav Koštunica poručuje da „Narodna skupština treba odmah da se sastane, pre nego što se proglasi jednostrana nezavisnost Kosova, i da saglasno Ustavu i usvojenim rezolucijama donese potrebne odluke o misiji EU i o sporazumu koji je ponudila EU“. Jasno, to znači odbijanje svakog sporazuma. Koštuničin koalicioni partner Velimir Ilić bio je jasniji. Srbija ne pristaje na ucene, poručuje Ilić i najavljuje pad vlade.