I mleko i Evropa

Jer, razumeli smo, cilj suludih vesti o dozvoljenoj, pronađenoj, ukinutoj pa vraćenoj, evropskoj i domaćoj dozi aflatoksina u mleku, koje demantuju jedna drugu, upravo jeste to: da pametniji odustanu. Baš zato ne treba. Nikako.

Najpre su nam rekli da je mleko zdravo. Pa onda da će, i ako nije, to postati tako što će nedozvoljena količina opasne materija odlukom Vlade postati više nego dozvoljena i zdrava. Pa su nam onda saopštili da oni koji su krivi zato što je Vlada tako rekla nisu zdravi, pa će zato biti posmenjivani. Pa su nam onda saopštili da je laboratorija, kojoj veruju, utvrdila da je trećina našeg mleka zdrava za Evropu, a dve trećine nije, a da je sve naše mleko zdravo za nas.

Pa da će zato one dve trećine mleka, što nije zdravo za Evropu, uništiti, a onih 100 posto mleka, koje je zdravo za nas, ćemo mi malo po malo piti sve dok ne postanemo Evropa. Bolje nismo ni zaslužili, pošto smo niko drugi nego mi krivi što je cena našeg kukuruza, jednog od ključnih izvoznih proizvoda, blago dve trećine zdravim robnim rezervama, sada pala na najniže grane. I što proizvođači mleka neće imati kome drugom da ga prodaju do nama. Tim pre, samo da podsetimo, što Evropa već ima viškove mleka, a konkurencija je bespoštedna.

Na sve ove zdrave vesti, lično ministarka zdravlja nam je poručila da se pri odbiru odgovora na sudbinsko pitanje „piti ili ne piti“ najzdravije sam odlučiti. Šta će nam ministarka zdravlja.

E pa u dilemi između „piti ili ne piti“ mi bismo, u skladu sa prethodno navedenim protivrečnostima, mogli da se odlučimo i za „biti“. Oni što bi sad javno pili čak i aflatoksin sa 0,5 odsto mleka, mogli bi da izvedu pogrešne zaključke. Zato da preciziramo, čak i ako smo dosad bili u dilemi, sad smo prelomili: I mleko i Evropa.