Ko obezbeđuje Putina u Srbiji?

U tako složenim bezbednosnim uslovima, koji su po mnogo čemu specifični i vrlo različiti od uslova u kojima je trebalo realizovati samit trojice lidera, Putina, Širaka i Šredera u Odesi, neposredno pre terorističkog napada u Severnoj Osetiji; relativno stabilnoj situaciji na međunarodnom planu, neposredno pre posete Bajdena Srbiji i Kosovu, kao i situaciji koja je bila tokom posete ruskog predsednika Medvedeva Srbiji. Istovremeno mora se imati u vidu da bezbednost zvaničnika koji dolazi u posetu Srbiji, ne zavisi samo od bezbednosne situacije u našoj zemlji.

Svakako da značajno mesto, sa stanovišta aspekta i vremena u kome se poseta realizuje, ima i unutrašnja bezbednosna situacija u Srbiji, kao i događaji na Kosovu i u neposrednom okruženju (regionu). Imajući u vidu činjenicu da su još uvek, regionalni, glavni bezbednosni izazovi i pretnje oni koji dolaze sa prostora Kosova i Metohije odnos pojedinih država prema tamošnjem političkom rukovodstvu, kao i pomoći u izgradnji tamošnjeg sistema bezbednosti, ne može se govoriti o istim uslovima obezbeđenja posete predstavnika Ruske Federacije i SAD. Ovo se posebno odnosi na posetu potpredsednika Bajdena.

Svakako da se radi o sistemu mera, postupaka i aktivnosti koje paralelno preduzimaju obaveštajne službe Ruske Federacije, službe bezbednosti Republike Srbije, kao i službe bezbednosti trećih zemalja (po zahtevu jedne ili druge strane), angažovanih u sistemu obezbeđenja ove posete.

Bez obzira na ono što se „transparentno“ može videti, svakako da su nosioci obezbeđenja snage bezbednosti predsednika Vlade Ruske Federacije Vladimira Putina. To je ono što je slično i kada je bilo u pitanju obezbeđenje potpredsednika Bajdena (angažovano preko 1.000 pripadnika službe bezbednosti).

U sistemu obezbeđenja Putina, biće angažovani: pripadnici BIA, VBA i VOA; pripadnici specijalnih jedinica MUP-a Srbije, žandarmerije kao i specijalne jedinice Vojske Srbije. Ako želimo da vršimo realnu procenu i komparativnu analizu, gledano proceduralno, posebne razlike između ove dve vrste obezbeđenja, Bajdena i Putina, nema. Međutim, kada se govori o kvalitativnom nivou obezbeđenja, ukazuje se razlika u odnosu jednog i drugog prema statusu Kosova; pomoći koja se pruža snagama bezbednosti i aktuelnoj političkoj vlasti na Kosovu od strane potpresednika Bajdena, kao i neposrednog odnosa prema interesu i u tom smislu izbora „partnera“ u rešavanju bezbednosnih i drugih problema na Balkanu.

Teško je govoriti o sličnostima u sistemu obezbeđenja zvaničnih predstavnika danas i u vreme SFRJ. Društveno-istorijski uslovi su se značajno promenili: Značaj SFRJ kao „spone i barijere“ između dva velika bloka; značaj i uvažavanje Titove liderske uloge… Teško je uporediti posetu Hruščova ili Kartera SFRJ sa posetom Bajdena ili Medvedeva Srbiji.

Suštinski razlika, društveno istorijskog momenta se ogleda, pre svega u stepenu „odobrenog“ nivoa izgradnje autonomnog sistema bezbednosti, kao i delovanja obaveštajnih službi tadašnje SFRJ u inostranstvu.

Dakle, i Istoku i Zapadu je u tom periodu, ili tačnije rečeno u određenom vremenskom periodu trajanja SFRJ, potpuno odgovaralo da ona ima rekspektabilni sistem interne i eksterne bezbednosti, koji je veoma uvažavan za razliku od našeg sadašnjeg sistema bezbednosti. Ovo pre svega iz različitog odnosa prema interesima koje Velike sile u periodu tranzicije i nakon raspada SFRJ imaju na teritorijama zemalja nastalih nakon ovog perioda. S tim u vezi ne govorimo o različitom pristupu ovim sistemima u novonastalim zemljama. Naprotiv on je isti kako prema Hrvatskoj, Makedoniji, tako i prema Srbiji.

Značajna je bila i očekivana „dubina operativnog prodora“ službi bezbednosti tadašnje SFRJ. Samo ilustracije radi treba pomenuti vrlo široko razvijen sistem takozvane tajne informativne organizacije i masovne informativne organizacije kao i partijski sistem nadzora pojedinaca, grupa i „elemenata“ u sistemu. Ono što danas posebno u velikoj meri nedostaje jeste obaveštajno- operativna komponenta zadužena za prikupljanje obaveštajno-bezbednosnih podataka u inostranstvu. Zvučalo bi čak nepristojno Aleksandra Rankovića i Staneta Dolanca porediti sa Sašom Vukadinovićem i Miodragom Rakićem.

Uslovno, može se reći da se ovaj očigledan nedostatak, srećom, nadoknađuje ulogom obaveštajno-bezbednosnih snaga velikih sila i njihovim angažovanjem u organizaciji i koordinaciji sistema obezbeđenja ovakvih i sličnih poseta kakve su poseta Bajdena i Putina.

Treba ostaviti profesionalcima u našim službama i policiji da rade svoj posao jer oni to znaju, a siva eminencija i neformalni magovi političkog marketinga trebalo bi da znaju da su ovo ozbiljne situacije i ozbiljni poslovi a ne „spinovanje“… što oni jedino znaju da rade!