Koaliciona osveta istorije

Tako je jedino on značajno političi profitirao ostavljajući na čistini Demokratsku stranku da plati najveću cenu njihove koalicije. Pokazalo se da su te velike priče o reformisanim socijalistima najobičnije politikantske tlapnje, jer oni nisu promenili ništa u načinu vođenja politike iz vremena kada je S. Milošević vodio ovu partiju. Ovakvo predatorsko shvatanje politike najbolje i najpregnantnije je izraženo u stavu političko-privrednog funkcionera SPS Dušana Bajatovića da su ”stranke samo firme za eksploataciju vlasti, a politika je matematika”.

Ovaj nama tako dobro poznati obrazac političkog delovanja preuzeli su i dodatno usavršili kako DS tako i ostale naše stranke i to je najogoljeniji i najbrutalniji izraz nultog stanja srpske politike koji možemo prepoznati u izjavama većine stranačkih funkcionera. Izjava lidera najvažnijeg i u kampanji DS nedodirljivog lidera socijalista, da je demokratska revolucija od 5. oktobra 2000. godine bila uzaludna i da nije donela nikakve pozitivne rezultate, jeste svojevrsna osveta istorije.

DS nije reagovala ni na ovu izjavu verovatno da ne bi okrnjila svoj tako dragoceni koalicioni potencijal, ali u toj izjavi ima i gorkog zrna istine, jer dvostruki poraz vladajuće stranke iznad svega je posledica i izraz izneveravanja osnovnih demokratskih ideja i republikanskih vrednosti i ideala. Pa velikog talasa razočaranosti, i ogorčenosti, koji je sada dominantan kod onog dela biračkog tela koje je duže od jedne decenije podgrevalo nadu da će biti radikalno promenjen nasleđeni način partitokratske i autoritarne vladavine i da će doći do afirmacije vladavine prava, podele vlasti, snaženja javnosti i slobodnih medija, rešavanja teških i dramatičnih socijalnih problema nastalih nakon pljačkaške privatizacije, eliminisanja političkog uticaja tajkuna i pravednije raspodele društvenog bogatstva.

Svi su ovi ideali i nade potrošene i zato se ne treba čuditi što je došla do izražaja velika apstinencija i to u redovima onog biračkog tela koje je bilo zaloga rušenja starog režima, koji je sada samo promenio svoje obličje i pretvorio se u demokraturu. Politički kredit je nemilice trošen i sad je DS neminovno morala doživeti težak izborni poraz. Boris Tadić je u izbornoj kampanji nekoliko puta pokretao pitanje imovine koju on poseduje, ali nije u tome problem njegove kampanje, već je glavno pitanje kolika je imovina njegove stranačke i funkcionerske svite i političke klijentele.

U toku vladavine prodemokratskih i proevropskih stranaka od 2000. godine u stvari je dramatično smanjen i sužen demokratski potencijal našeg društva, a u oblasti političke kulture dobili smo preovlađujući i sve razorniji uticaj političkog pragmatizma u kome su moguće i prihvatljive sve političke kombinacije, a politička trgovina postala je glavno obeležje našeg političkog života. Tako je i stvoren zatvoreni partijsko klijentelistički oligarhijski krug, a pri tome je nastavljen proces sve dubljeg i dramatičnijeg raslojavanja društva. I sada je očigledno da su vladajuće političke elite okrenute nakon ovih izbora odbrani pre svega svojih stranačkih, ekonomskih i klijentelističkih interesa.

Osnovno pitanje ovih izbora je bilo na koji način će se artikulisati i kanalisati veliko nezadovoljstvo naših građana, a rezultati parlamentarnih izbora nisu dali u potpunosti jasan odgovor, jer očigledno je da SNS nije uspela da bude stvarni politički izraz socijalne krize u našem društvu bez obzira što imaju najveći broj poslanika u Parlamentu. Ali drugi krug predsedničkih izbora je pokazao da je još uvek živa i delatna ideja i uverenje da je suština demokratske vlasti u njenoj smenjivosti, ograničenosti, političkoj ravnoteži, ustavnosti, podeli i kontroli vlasti i slobodnim medijima kao korektivu svake vlasti, ali i neophodnosti podsticanja kritičkog dijaloga i kritičke svesti. Velika apstinencija koja ima svoju aktivnu dimenziju označila je nultu poziciju naše demokratije i ona se ne može prevladati ako ne dođe do suštinske revitalizacije temeljnih demokratskih načela i republikanskih vrlina.

Optuživati sada bele listiće i intelektualce da su izneverili strateške evropske ideje vladajuće DS i njihovo glavno izborno opredeljenje da se ponovo bira manje zlo i sigurna evropska budućnost samo pokazuje do koje mere je ova stranka ostala zatvorena u svoj oligarhijsko-klijentelistički krug plutajući i dalje u svom virtuelnom marketinškom svetu oslonjena na već dobrano istrošenu političku harizmu njenog stranačkog lidera. Pri tome se pokazao očigledan deficit u osmišljavanju nove političke alternative, koja će otvarati perspektive razvoja naše zemlje i pri tome se suočavati sa najtežim izazovima realnog života, ne praveći pri tome trule politikantske kompromise sa strankama koje su u izborima pokazale da su više nego nelojalni saveznici.