Krst nad Sjenicom

Inače, vlast je u Sjenici nedavno promenjena. Funkcioner SNP-Sandzačke narodne partije Harun Hajradinović, smenjen je u julu sa mesta predsednika SO Sjenica na zahtev koalicije Za evropsku Sjenicu, koju čine odbornici SDP-LDP-DS, a uz podršku Jedinstvene srpke liste (DSS i G17 plus). Smenjen je i zamenik predsednika Mensur Gičević, sa liste GG „Dosta je“. Hajradinović i Gičević su, inače, glasali za listu Bosanske kulturne zajednice (BKZ) muftije Zukorlića na nedavnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka. Islamska zajednica u Srbiji muftije Zukorlića smatra da je to kako su oni glasali i bio glavni razlog za smenu. No, obrazlažući smenjivanje dvojice čelnika Sjenice na sednici lokalnog parlamenta predstavnik koalicije Jedinstvena srpska lista ocenio da je jezik koji je u kampanji za nacionalne savete koristila Bošnjačka kulturna zajednica „bio neprihvatljiv i uvredljiv za Srbe“.

Posle smene „Mensur i Harun su postali junaci sjeničke čaršije i šire“ piše na sajtu IZuS, u tekstu „Krst nad Sjenicom“, u kome se ocenjuje i da predlog izgradnje krsta, crkve i groblja „sigurno ne bi prošao, da su Mensur i Harun ostali na vlasti“ u Sjenici. Mensura i Haruna autor u spomenutom tekstu vidi kao branioce Sjenice. Od čega? Pa od vladavine prava i prava na jednakost izgleda, od prava na slobodu veroispovesti koja je garantovana i drugim verskim zajednicama, koja podrazumeva pravo da se podigne hram da bi se ta sloboda praktikovala.

Evo kako se u spomenutom tekstu objavljenom na sajtu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji uvodi tema izgradnje pravoslavnih objekata u Sjenici i kakav se stav o tome iznosi: „Šta se još dešava od kako nema ove dvojice da brane Sjenicu i Sjeničake. Naime, prije nekoliko dana, Opštinsko vijeće u Sjenici uputilo je prijedlog Skupštini opštine da donese odluku o postavljanju velikog krsta 8×5 metara na ulazu u Sjenicu od strane Nove Varoši, i to u mahali u kojoj muslimani Bošnjaci čine apsolutnu većinu. Tu bi se, kako saznajemo, na dva hektara trebala praviti crkva, groblje i još pratećih objekata. Da se razumijemo, mi nemamo ništa protiv krsta, ali se čudimo zašto se planira postavljati u gradovima u kojima muslimani čine apsolutnu većinu? Šta je svrha postavljanja krsta? Zašto baš u Sjenici? Zar nije dovoljno što je Karađorđe 1809. izvršio genocid nad sjeničkim Bošnjacima? Nije li dovoljno što je Sjenica opustošena i osiromašena, nego treba nasilno muslimane pod krst dovoditi? Sve se to dešava dok Rasim i Suljo imaju vlast u Sjenici. Viđet ćemo da li će odbornici dva ministra i ovoga puta glasati za nešto što je upereno protiv vjerskih osjećanja muslimana. Došlo se do one stare „da dokon pop i brda krsti“. Eto, u Sjenici odbornici krste puteve, pa i čitav grad. Da stvar bude još gora to čine oni koji nose muslimanska imena.“

Šta je to tačno što je upereno protiv verskih osećanja muslimana ako se u uvodu teksta na sajtu IZuS kaže „mi nemamo ništa protiv krsta“? To što je doneta odluka da se krst i drugo dižu u većinski muslimanskoj Sjenici ni na koji način ne bi trebalo da vređa verska osećanja onih koji prihvataju Ustav i zakone zemlje u kojoj veru praktikuju, ako ništa drugo, da ne ulazim ovog puta o raspravu o dometima tolerancije u islamu, mogućnostima moderacije islama i šta tačno islam propoveda a šta ne.

Liberalni komentatori Amerike ovih dana oštro kritikuju republikanske i-ili hrišćanske fanatike koji su još jednom demonstrirali svoju zatucanost i licemerje vrlo agresivno tražeći zabranu izgradnje Islamskog kulturnog centra u blizini Graud Ziroa u Njujorku (u kome islam nije većinska religija) gde su nekad stajale kule bliznakinje. Mnogi se pitaju zašto dizati Islamski kulturni centar baš blizu mesta gde su nekad bile kule bliznakinje koje je u ime islama srušila Al Kaida, da li to doprinosi verskoj toleranciji ili ne, ali zvanična Amerika (Obama se malo dvoumio ali i to je za ljude), zvanični Njujork i liberalna Amerika su izašli kao veliki pobednici, iznoseći stav da ne sme biti prepreka gradnji IKC. Zakoni i principi na kojima je Amerika građena kažu da su pravo na slobodu veroispovesti i privatna svojina svetinje, bez obzira da li to vređa nečija osećanja. U slučaju prava na izgradnju IKC blizu Graund Ziroa to podrazumeva da je ono garantovano bez obzira na to da li se imam koji stoji iza ideje izgradnje IKC ikad jasno odredio prema tome šta je Hamas, ili o neliberalnim trendovima u islamu. Podsetimo i da sloboda praktikovanje vere nije baš ni u SAD neograničena. Kasno, ali bolje ikad nego ikad, ženama i crncima su u Americi dali pravo glasa, mešani brakovi su dozvoljeni, položaj gejeva je tamo danas neuporedivo bolji nego u drugim delovima sveta, da spomenemo samo neke momente koje suštinski razlikuju Ameriku danas od sveta kakvim ga žele neki muslimani, neki hrišćani, neki budisti neki svi ostali organizovani vernici.

Srbija, nažalost, većinski ćuti povodom sve više vrućih pitanja oko Sandžaka, verskih prava, kvazidemokratskih institucija, etnopreduzetništva, nepoštovanja zakona i drugim pitanjima koja se gomilaju. Ne uvode se rešenja bazirana na principijelnim polazištima, već se u odlučivanju vodi politikanstvom, strahom od finansijskih reperkusija ili opasnim neznanjem.

Sećate li još iko tužbe muftije Zukorlića protiv Blica. Cela afera je sramno brzo zatvorena, u čemu je i Blic učestvovao nepotrebno se izvinivši i podvijajući rep. Propustili su tad priliku i LDP i NVOs koje se bave zaštitom ljudskih prava da jasnije pokažu svoj stav i pomognu široj javnosti u artikulisanju svog. Da je rasprava tad adekvatno otvorena i vođena, bilo bi manje muke sada. Bez obzira da li je u pitanju muftija ili muftija političar, autor i redakcija imaju pravo da iznesu svoj stav o činjeničnim svetovnim aktivnostima i verskim fikcijama.

Autorka je direktorka Centra za evroatlantske studije