Kuća ljudskih prava

Nedavno je na velika zvona objavljeno da će Beograd na proleće dobiti Kuću ljudskih prava u koju će biti smeštene organizacije koje štite ljudska prava i pružaju neposrednu pravnu pomoć građanima kojima su ona narušena. Ova kuća će biti otvorena ne samo za građane Beograda, već će u njoj zaštitu svojih prava moći da nađu svi građani Srbije. Ali prioritet će biti borba protiv diskriminacije i nasilja na teritoriji Beograda. Kuća ljudskih prava biće javni prostor i imaće 512 kvadrata u Kneza Miloša – centralnoj gradskoj ulici. Pored javnog prostora u Kući ljudskih prava biće smeštene poznate nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima, biblioteka i prostor u kome će raditi istaknuti stručnjaci na poboljšavanju zakonodavstva u oblasti ljudskih prava.

Prema izveštajima u medijima, korisnici Kuće ljudskih prava biće članice Saveza udruženja – Kuća ljudskih prava i demokratije – odnosno politički najeksponiranije organizacije koje se bave ovom očigledno veoma unosnom oblašću . To su Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava – Jukom, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.

Na potpisivanju ugovora između grada Beograda i Saveza udruženja ljudskih prava i demokratije gradonačelnik Dragan Đilas je izjavio: „Verujem da formalno dajemo ovaj prostor, ali suštinski pravimo važan korak u borbi za ljudska prava. Imamo sjajnu mrežu nevladinih organizacija koje svojim radom omogućavaju stalno napredovanje društva, a kritikujući političare omogućavaju da se i mi malo menjamo“.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, rekao je da je ustupanje prostora dugoročna odluka koja će promeniti odnos države prema problemima ljudskih prava i civilnom društvu u Srbiji.

Međutim, i pored ove idilične priče o simfoniji države i civilnog sektora mogu se postaviti neka pitanja o suštini ovog pre svega političko-poslovnog aranžmana. Kako je moguće da ovaj nedavno osnovani fantomski Savez udruženja ljudskih prava i demokratije dođe u jedinstvenu priliku da koristi poslovni prostor u Knez Miloševoj ulici, a da verovatno neće plaćati zakupninu, jer odbrana ljudskih prava nema cenu. A upravo se radi o gradskoj zoni gde je najskuplji kvadrat poslovnog prostora. Ovakvu pogodnost ne mogu da ostvaruju obične nevladine organizacije (koje se ne bave uzvišenom odbranom ljudskih prava) jer ne pripadaju ovoj elitnoj političkoj formaciji.

Ovde na delu možemo videti klasičan primer političke segregacije jer sasvim slučajno ove ljudsko-pravaške organizacije deluju u okrilju pokreta Preokret, a poznato da otvoreno podržavaju Liberalno-demokratsku partiju koja je u vladajućoj koaliciji u Beogradu. Na delu je čista politička računica i koaliciono podmirivanje političkih računa i interesa, a sve te prigodne i svečarske priče o unapređivanju rada nevladinog sektora i odnosa sa državnim organima koji jedva čekaju da čuju kritičke primedbe iz nevladinih organizacija obični su politikantski cinizam, farsa i neprikriveno političko licemerstvo. Na ovaj način su drastično dezavuisani osnovni principi delovanja nevladinih organizacija čiji osnovni razlog postojanja nije da budu nečiji politički privezak ili partijski glasnogovornik što se jasno može videti u ovom poslovno-političkom savezu udomljenom u Kući ljudskih prava. Možemo ovom prilikom videti kako deluju kriterijumi nove ljudsko-pravaške političke podobnosti, političke korektnosti i otvorenog svrstavanja uz određenu političku grupaciju.

Upravo ovako privilegovane organizacije kao neka vrsta para-političkih udruženja koriste odbranu ljudskih prava kao pogodan teren za svoje para-političko delovanje.