foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Za postojanje političkih zatvorenika danas u Srbiji, jednoj od najstarijih evropskih država, u kojoj je svest o poštovanju zakona bila veća u 14. veku, u vreme tiranina cara Dušana, rekavši na prvim stranicama svog zakonika: ,,sudite po zakonu, ne po strahu od carstva mi“, najodgovorniji su korumpirani javni tužioci.
Javni tužioci u Srbiji (čast retkim izuzecima) na očigled svih ogrezli su u zloupotrebe javnotužilačkih položaja i trenutno su glavni problem ekspanzije korupcije i organizovanog kriminala u našem društvu.
Zbog tzv. rupa u zakonu i činjenice da nikome ne polažu račune i ne odgovaraju osim sami sebi, duboko su zabrazdili u korupciju, zgazili Ustav i dozvolili su da budu potpuno potčinjeni izvršnoj vlasti od koje bi morali da budu nezavisni jer pripadaju posebnoj grani vlasti, sudskoj. Javno tužilaštvo nikada nije bilo na nižim granama i nižem poverenju u javnosti i javni tužioci su svojim odnosom prema Ustavu i zakonima najodgovorniji za do sada nezabeležen pad poverenja građana u pravosuđe.
Trenutna zakonska regulativa, prvenstveno Krivični zakonik (čl. 360. KZ) i Zakonik o krivičnom postupku (čl. 52 ZKP), legalizuju javnotužilački kriminal.
Krivično delo kršenja zakona od strane javnog tužioca, prema sadašnjem zakonskom rešenju, javni tužilac može počiniti samo u sudskom postupku i pred sudovima, ne i u postupku koji sam vodi, a upravo se u toj fazi krivičnog postupka dešavaju najveće i najčešće zlupotrebe njihovih službenih položaja odnosno javnotužilačke funkcije. Takođe, javni tužioci ne mogu krivično odgovarati za zloupotrebu službenih položaja jer ih Krivični zakonik ne prepoznaje kao službena lica.
Što se tiče ZKP-a, on prema važećoj regulativi ne predviđa mogućnost preuzimanja krivičnog gonjenja od strane oštećenog krivičnim delom onda kada javni tužilac odbaci krivičnu prijavu, već samo ako odustane od optužnice i upravo u tom prostoru, od podnošenja krivične prijave do optužnice, javni tužioci čine najveće zloupotrebe na štetu oštećenih krivičnim delima i u potpunosti ih lišavaju mogućnosti da sami ostvare sudsku zaštitu koju svakome pod jednakim uslovima jemči Ustav.
Kod ovakvih praznina u trenutnoj zakonskoj regulativi koja uređuje gonjenje počinilaca krivičnih dela jasno je zašto su javni tužioci toliko bahati i naočigled svih nas ne rade svoj posao i ne procesuiraju krivična dela koja čine pojedinci iz vlasti ili bliski vlasti. Zakon im je prećutno dao mogućnost da biraju koga će goniti, a koga neće, čak i kada je vrapcima na grani jasno da je počinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, kao što je to npr. bio slučaj sa padom helikoptera pilota Mehića ili pogibijom Dejana Stojkovića, na pešterskom poligonu.
Tada je javno tužilaštvo izdalo sramno saopštenje da u oba slučaja nema elemenata krivične odgovornosti. Da je zakon drugačiji kao što je to npr. bio stari ZKP, porodice oštećenih bi mogle preuzeti krivično gonjenje protiv odgovornih za pogibije njihovih bližnjih.
Jedan od prioritetnih zadataka nove vlasti nakon smene ovog očigledno korumpiranog mafijaškog režima, biće izmene i dopune ZKP-a, ali i KZ-a u delu koji propisuje krivičnu odgovornost javnih tužilaca, jer je nužno da se kao krivično delo propiše kršenje zakona od strane javnih tužilaca u svakom njihovom postupanju, ne samo pred sudom kako je to sada rešeno i to tako da se gonjenje za ovo krivično delo preduzima po krivičnoj tužbi oštećenog.
Tek tada će postojati stvarna odgovornost javnih tužilaca i mogućnost njihovog sankcionisanja kada krše zakon i zloupotrebljavaju javnotužilačku funkciju.
Nakon normiranja krivične odgovornosti, sankcija i načina gonjenja za kršenje zakona od strane javnih tužilaca, tužioci se neće olako odlučivati na zlupotrebu javnotužilačke funkcije i nećemo imati sada aktuelne slučajeve neosnovanog hapšenja i pritvaranja političkih neistomišljenika i uzbunjivača po nalogu izvršne vlasti, niti će tužioci zloupotrebom svojih položaja moći da štite kriminalce tako što će odbacivati krivične prijave, a da nisu ni ispitali njihove navode.
Ovako definisanom zakonskom regulativom svako ko je oštećen krivičnim delom mogao bi pred sudovima sam da goni one koji su ga oštetili krivičnim delom uključujući i javne tužioce koji su vršenjem javnotužilačke funkcije kršili zakon.
Autor je diplomirani pravnik, bivši predsednik Vojnog sindikata
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
