Ličnost Danas: Florans Artman

Presudom je uvažen zahtev tužioca koji je tražio kaznu između 7.000 i 15.000 evra i odbačen argument odbrane da bi osuda imala poražavajući učinak na slobodu izražavanja i prava žrtava. Zanimljivo je da je sudsko veće kao olakšavajuću okolnost Artmanovoj uzelo u obzir to što je deo informacija iz njene knjige „Mir i kazna“ u kojoj su objavljene poverljive odluke, već bio publikovan, i to što „knjiga nije bila komercijalni uspeh“.

Artmanova je u svojoj knjizi tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ. Zvanični Beograd je, po Florans Artman, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.

U „zatamnjenim, redigovanim, delovima zapisnika VSO“, prema rečima Nataše Kandić, jednog od svedoka odbrane Artmanove, krili su se dokazi o saradnji MUP-a Srbije i VJ sa policijom i vojskom RS, „na konkretan način i u vezi sa Srebrenicom i sa drugim masovnim zločinima u Bosni i Hercegovini“.

Florans Artman je Francuskinja. Tokom devedesetih bila je dopisnik Monda iz SFRJ i država koje su nastale njenim raspadom. Oktobra 1992. objavila je tekst o masovnoj grobnici na Ovčari kod Vukovara, koju je videla svojim očima. O tome je 2006. svedočila na suđenju „vukovarskoj trojci“. Pre deset godina objavila je svoju prvu knjigu „Milošević: dijagonala laufera“. Od oktobra 2000. do oktobra 2006. bila je zvanični predstavnik i savetnik za Balkan Karle del Ponte, nekadašnjeg glavnog tužioca Haškog tribunala.

Branioci Miroslava Radića i Mileta Mrkšića u Tribunalu pokušavali su da diskredituju Artmanovu jer je „udata za Hrvata“, a „svekar joj je general KOS-a“. Odgovorila je da joj je suprug iz mešovitog braka i da joj je svekar u vreme udaje već dugo bio u penziji. Artmanova ima dvoje dece.