Predsednik Evropske fudbalske federacije Mišel Platini nije zaboravio podršku koju je svojevremeno dobio od Fudbalskog saveza Srbije u borbi sa Lenartom Johansonom za najvažniju funkciju u kontinentalnom fudbalu.
Dve godine posle tesne pobede nad večitim „prvim čovekom“ UEFA (Francuzu je pripalo 27 glasova, a Šveđaninu 23), koju su uspešnim lobiranjem u značajnoj meri pomogli FS Srbije i Rusije, zbog toga nazvanim „udarne Platinijeve pesnice“, jedan od desetorice najboljih igrača Evrope u 20. veku posetio je „srpsku kuću fudbala“ i obećao joj pomoću rešavanju njenih brojnih problema. Platini je izrazio spremnost UEFA da pomogne iskorenjivanje huliganizma na srpskim stadionima, i izgradnju nacionalnog fudbalskog centra, u čije će finansiranje evropska kuća fudbala uložiti dva miliona evra. Uvaženi gost najviše „poena“ zaradio je, ipak, ponavljanjem tvrdog stava da nema ništa od članstva Kosova u UEFA, dok ono ne bude primljeno u Ujedinjene nacije.
To bi mogla da bude tačka više u razmimoilaženju predsednika UEFA i Evropske unije, kojoj se on većzamerio zalaganjem za njenim manjim uplivom u evropske fudbalske tokove. Platini nije najomiljeniji ni među najbogatijim klubovima Starog kontinenta, zbog zahteva za ograničenjem plata fudbalera i smanjenjem astronomskih transfera, jer „klubovi danas uspehe zasnivaju na kupovini igrača i kreditima“, a „sve manje se bave proizvodnjom fudbalera“, što bi, uz svetsku finansijsku recesiju, ovaj sport moglo dovesti u „najveću krizu u zadnjih 80 godina“. Mnogima nije po volji ni Platinijeva blagonaklonost prema ideji o pokretanju Balkanske lige.
Mišel Fransoa Platini rođen je 22. juna 1955. godine. Zbog problema sa srcem u ranoj mladosti zamalo je napustio zeleni teren. Kao prvotimac Nansija i Sent Etjena osvojio je jednu nacionalnu titulu i Kup Francuske, dok je za pola decenije u Juventusu uzeo dva trofeja u prvenstvu i jedan u Kupu Italije. U dresu „Stare dame“ bio je (po jednom) i pobednik Lige šampiona, Kupa pobednika kupova, evropskog Superkupa i Interkontinentalnog kupa, a za vreme torinske faze stigao je i do tri titule najboljeg strelca Serije A. Za reprezentaciju svoje zemlje odigrao je 74 utakmice i postigao 41 gol, a najviše zahvaljujući njegovoj golgeterskoj roli (postigao devet od 14 pogodaka) „trikolori“ su 1984. osvojili prvu titulu evropskog prvaka.
Tri puta je proglašavan za najboljeg igrača Evrope, a dva puta mu nije bilo premca na celoj planeti. Četiri godine je, bez naročitog rezultatskog učinka, vodio najbolju selekciju Francuske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
