McCann Garašanin

Na najavu sastanka, koji podseća na zločinačko udruživanje koje se pre dve decenije odigravalo u Miloševićevim kabinetima, reagovali su, između ostalih, i predstavnici Srba koji žive u Federaciji BiH, koji nisu pozvani na sastanak. Zastupnica SDP-a u federalnom Parlamentu Mira Ljubijankić zauzela je stav da, „ako gospodin Tadić predstavlja državu Srbiju, onda mora razgovarati sa vrhom države BiH, a ne sa polovinom te države, i to odbacujući dio naroda u drugoj polovini te države. Mislim to je jako ružno. I na kraju samo jedan narod, to su davno prevaziđeni razmišljanje i politika.“ „To je stav gospodina Tadića i gospodina Dodika da Srbi iz Fedarcije, po njihovom, nisu Srbi. Međutim, ja se nadam da će oni na vrijeme shvatiti, trebalo bi, da postoji još Srba, i to ne samo u Federaciji već i na drugim mjestima. I njihov odnos prema nama je nekorektan, a svako svoj stid nek nosi kako zna.“

Na sastanak nije pozvan niko iz opozicije RS BiH. Dragan Čavić, predsednik opozicione Demokratske partije, izjavio je: „U svakom slučaju on se očigledno i odavno opredijelio da RS predstavljaju samo gospodin Dodik i njegovi najbliži saradnici … Svi drugi politički predstavnici za njega očigledno nisu autentični predstavnici naroda, tako da ja to gledam kroz to svjetlo, jer je to postala uobičajena praksa tandema gospodin Dodik i gospodin Tadić.“

Građanstvo Srbije, ceo srpski narod, i svi ostali jugoslovenski narodi i srpski susedi imaju pravo na javno izražavanje zabrinutosti zbog sklonosti Beograda da neguje tekovine zločinačke politike i agresije JNA na Jugoslaviju. Pretpostavljam da je i vlada Crne Gore dužna da obrati više pažnje na bezbednost građanstva i sopstvena suverena prava, koja su tokom ove godine ugrožena aktivnostima izv. Mlađana Đorđevića, savetnika (?) predsednika Srbije. Negativnih reakcija na podsticanje „sprskog“ irendentizma u Crnoj Gori bilo je i iz Beograda: „za beogradskog analitičara Dušana Janjića to je novi dokaz lošeg vođenja politike srpskog predsjednika, ali ne i razlog za posebnu zabrinutost vlasti u Crnoj Gori“, zaključila je podgorička Pobjeda. „Za utehu je to što je možda ovo jedan od poslednjih sastanaka tog tipa koji organizuje Boris Tadić s obzirom da je realno očekivati promenu vlasti u Srbiji“, izjavio je pri tom Janjić.

Danas je propustio da podseti kako je jedan od pozvanih, Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, bio učesnik varvarskog mitinga „Kosovo je Srbija“ održanog 21. februara 2008, koji je okončan paljevinom Beograda i napadom na ambasade. Bilans mitinga bio je sledeći: jedan mrtav, 200 povređenih, od kojih 35 policajaca, 192 uhapšenih, opljačkan i demoliran veliki broj prodavnica, izlomljeni izlozi i semafori, vandalizirana gradska infrastruktura.

„Nacionalna“ politika je relikt jednog prevaziđenog političkog koncepta, i bila je osnovni mehanizam očuvanja komunističkog poretka i njegove nomenklature u Srbiji nakon pada Berlinskog zida. Takva zvanična politika Tadića i resornog ministra Srećkovića, neposredno odgovornog za „Strategiju očuvanja i jačanja odnosa Srbije sa dijasporom i Srbima u regionu“, možda je i uvreda za nacionalni ponos i čast svih koji se osećaju Srbima a ne žele da se na taj način povređuje njihov zdrav razum i sećanje na sve žrtve takve politike. Strah u Crnoj Gori, da zvanična Srbija remeti njen građanski poredak i skladne međunacionalne odnose je opravdan. Meni je sasvim očekivana i cinična reakcija Danasa.

Jedno od objašnjenja reakcija u Crnog Gori na koje je Danas reagovao je i u činjenici da je jedan od realizatora vojnog pritiska na Crnu Goru i političkog terora bio veoma blizak predsedniku Tadiću, krajem devedesetih načelnik Obaveštajne uprave general-potpukovnik Branko Krga, čiju je smenu, kao načelnika Generalštaba VSCG, 3. jula 2004. zatražio ministar spoljnih poslova Vuk Drašković na Ministarskom savetu, pod obrazloženjem da je ovaj opstruirao „državnu obavezu saradnje sa Haškim tribunalom“. Krgin odlazak je, u ime obračuna sa „zaostalim Miloševićevim kadrovima“, više puta tražio i Blagoje Grahovac, bivši savetnik Svetozara Marovića za nacionalnu bezbednost. Grahovac je na kraju morao da odstupi sa dužnosti.

U knjizi Vojna tajna Vladana Vlajkovića stoji da je Krga na sastanku policijskog i vojnog vrha u predvečerje Miloševićevog sloma, dok se raspravljalo u načinima da se uništi opozicija, izjavio: „Za Vuka Draškovića svi znaju tamo u Rusiji da je narkoman, da je ovo, da je ono, itd., da su ga odbacili Amerikanci i sada pokušava kod Rusa da ostvari neku podršku…“ Vladan Vlajković je tvrdio da je lično Krga naredio vojnom tužilaštvu da zabrani knjigu i pokrene postupak protiv autora. To je potvrdio i Drašković. Dejan Anastasijević, novinar Vremena, objasnio je da je „Krga imao i ima korektne odnose i sa prošlim ministrom odbrane (sadašnjim predsednikom) Tadićem, i sa Davinićem, kao što je podjednako dobro sarađivao i sa Koštunicom i sa Marovićem“.