Monti – Merkel 2:1

I vidovdansku priliku je na isti način i sa istog marginalnog mesta iskoristio i preokrenuti Vuk Drašković da u vidovdanskom stilu otvori oči i da podstrek Borisu Tadiću: nevera ti sedi uz koleno! I tako epski usmeri i formuliše očekivanje o kome se po medijima već duže vremena špekuliše: da unutarstranački obračun između Tadića i Beograda najzad počne.

Moja deca tvrde da bi Hitler lakše prežalio nemačku marku nego ja, zato mi ni 24 sata vremena nije bilo dovoljno da pronađem zadovoljavajući odgovor na pitanje savesti: što sam ja, deklarisani germanofil, u četvrtak navijala za fudbalsku reprezentaciju Italije??? Pošto su zvanične institucije demokratije, i što uz to ide, monopolisali u Srbiji stranke i tajkuni, u Rusiji oligarsi, u Francuskoj ENArsi…politika se preselila na Eurosong i fudbalska prvenstva. Više ni po koju cenu ne bih propustila početak međunacionalne utakmice. Četvore oči otvorim: ko peva himnu, a ko samo sa stavom blene? I šta da vam kažem, da sam samo malo promućurnija i da se nisam za trenutak povela za „objektivnim“ komentatorom RTS-a, već tad bih znala da se posle prvog gola nemačka fudbalska reprezentacija više neće znati organizovati: Italijani su svi do jednog italijansku himnu pevali iz sveg glasa; na prste jedne ruke mogli su se izbrojati, i to neubedljivi, pevači s druge, nemačke strane. Rasplakana nemačka publika se ne računa.

CRVENA LINIJA: Italijanski fudbalski autsajderi su nemačke fudbalske favorite definitivno savladali u Poljskoj, od nemačkih pozajmica ovisne, Italija i Španija su gotovo u isto vreme u Briselu, sa svih strana pritisnutoj Nemačkoj, u najmanju ruku dale onaj prvi destabilizujući gol. Njihove će se posrnule banke kod Evropskog stabilizacionog fonda, doduše u okviru preraspodele već postojećih para, zaduživati direktno i taj se dug neće uračunavati u javni dug niti uticati na kamate po kojima se zadužuju njihove države, zauzvrat će nad bankama biti uspostavljena zajednička evropska kontrola, kao daleki prvi korak ka bankarskoj, fiskalnoj i političkoj uniji.“Lepe zemlje. Sviđaju mi se“, saučesnički se radovala predsednica Litvanije. „Nismo prešli crvenu liniju, ali samo zato što se ona pomera naviše uvek kad joj se približimo“, ciničan je bio stranački kolega gospođe Merkel, Volfgang Bosbah.

NEBESKA SRBIJA: Iz istog nemačkog razloga ni Mlađa Dinkić još nije prekoračio svoje crvene linije. Kad je 2008. godine formirana vlast u Beogradu, SPS je objasnio da ni slučajno nije u koaliciji sa LDP-om direktno, nego samo preko Tadića. Kad je 2008. godine formirana Vlada Srbije, Dinkić je objasnio da ni slučajno nije u koaliciji s SPS-om direktno, nego samo preko Tadića. Sad je, na iskrenu žalost Srpske napredne stranke, Tadić otpao. A crvene linije su se samo malo pomerile, ali ne prema nebeskoj Srbiji, tamo više nema Dačića. Prema kakvoj su se Srbiji pomerile, mi koji smo i 78 dana bombardovanja preživeli, imamo računa da rizikujemo, sačekamo i vidimo. Predsednik Srbije je sasvim u pravu: izazov je istorijski. Dačić treba da pokaže šta je kadar učiniti od onoga što je ostalo od Srbije pošto je njegova stranka svoju prvu istorijsku priliku upropastila. Kojim putem smo sad krenuli videćemo vrlo brzo kad Dačić i njegov novopečeni politički pajtos Dinkić utvrde način na koji će obezbediti pare za penzije, plate i rast, a da ne podignu poreze? Hoće li prodati EPS ili će im parice dati Rusi? Ili će im parice za EPS dati Rusi? Kako god bilo, rok za taj posao bio je još juče – na Vidovdan.