Na Kosovu ni 0,01 odsto poverenja

Nacrt statutarne odluke za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija, koji je predložio Ratko Marković, deplasiran je. Kao kada bismo razmatrali projekat pravljenja grada na Mesecu, a da ne znamo način kako da se popnemo na Mesec. Suština problema je pitanje kredibiliteta institucija koje bi trebalo da garantuju primenu bilo kog rešenja. Svako rešenje će propasti na pitanju ko će ga sprovoditi.
Albanci će tražiti da to bude međunarodna zajednica, jer ne veruju srpskim sudovima, srpskim policajcima, srpskim izborima, srpskoj Vladi… To će biti tačka na kojoj će se lomiti koplja. Deplasirano je razgovarati o finalnom rešenju kada ne postoji ni minimum instrumenata za sprovođenje bilo kakvog rešenja. Taj minimum instrumenata je istovremeno i minimum međusobnog poverenja Albanaca u državu i države u Albance. Tog poverenja nema ni 0,01 odsto.
Poverenje bi bilo stvoreno ako bi država počela da funkcioniše u nekim svojim delovima, a tek posle toga pregovori bi postali smisleni. Primirje između dve zaraćene strane ne može biti uspostavljeno ukoliko postoji apsolutno nepoverenje jednih u druge, a jedni nude opciju za zajednički život, ali pod njihovom kontrolom. To je samo „mlaćenje prazne slame“ i gubljenje vremena uz naivnu i pogrešnu ideju da vreme radi nama u prilog.