Na šta liči Orašac

Sva nastojanja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da, kao ustanova zakonom zadužena za njegovu zaštitu, spreči narušavanje značaja istorijskog mesta ostala su bez rezultata. Samoproklamovano Zadužbinsko društvo, a potom Fond Prvi srpski ustanak, ili Fond pa Društvo a najčešće jedan u ime drugog, samovoljno a pre će biti u dogovoru sa onim ko ih finansira, preduzimaju mere koje im zakon uskraćuje. Ni dobre namere predstavnika Republičkog zavoda, pozivom na saradnju, ni zakonski propis kojim je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture zadužen za zaštitu mesta kao što je Orašac, nisu pomogli. Naprotiv, umesto Fonda i Društva, koji su malo zastali u zahuktaloj inicijativi „doterivanja“ znamenitog mesta, sada su podnosioci zahteva nepoznata lica sa sličnim ili identičnim namerama kao i prethodni i sa istom pogrešnom adresom kojoj se obraćaju; umesto Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture koji je nadležan za Orašac (čl. 100 i 101, Sl. g. RS 71/94), oni se obraćaju Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu koji im ide naruku.

Postavlja se pitanje zašto Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac radi ono za šta po zakonu nije nadležan? Ako već radi to što radi kojim stručnim kriterijumima se služi? Ko finansira radove Fonda ili Zadužbinskog društva u Orašcu? Zašto je prostor vezan za stvaranje obnovljene srpske države fiktivan a ne realan? Kome je u interesu da se posetioci, a među njima najbrojnija školska mladež, neistinito informiše i uči o jednom od najvažnijih događaja novije srpske istorije za koji je u Revidiranom Programu zaštite i uređenja Orašca navedeno da prevazilazi nacionalni značaj ulogom koju je imao kod ostalih hrišćanskih naroda Balkana, ne samo Grka i Bugara već i onih pod vlašću Austrije, probudivši u njima svest o nacionalnom oslobođenju i Srbiji kao južnoslovenskom Pijemontu? Ko štiti amatersku grupu građana neupućenu u materiju zaštite nepokretnih kulturnih dobara i dozvoljava da se po svojoj volji igra sa istorijskim mestom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju? Zar prostor stvaranja države nije mesto pijeteta i sećanja, neprikosnoven prostor, sveto mesto svake države? Može li o njemu po svom nahođenju odlučivati grupa ljubitelja ili je to stvar civilizovane države i njenih ustanova koje su zadužene za takva mesta? Zašto mesta stvarnih istorijskih zbivanja u Orašcu nisu podržavljena (u vlasništvu države a ne privatnom)? Da li mesto podizanja Ustanka, sa internacionalnim značajem koji ima, treba da liči na ono na šta danas liči ili bi moglo i trebalo da izgleda dostojnije ugledu i značaju koji predstavlja?

Da li je čuvena Komisija „eksperata“ za spomenike od izuzetnog značaja, o čijem će se „ekspertskom“ čuvenju tek čuti, preduzela kakve mere i koje? Kakva li su tek druga mesta od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju? Uzmimo primer Takova, vezanog za podizanje Drugog ustanka, takođe znamenitog mesta od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, ugroženog izgradnjom autoputa Beograd – Požega koji preseca jedinstven prostor između Takovskog grma i crkve brvnare. Što je još gore na tom prostoru predviđena je i petlja za put koji od Mladenovca, preko Topole i Rudnika treba tu, naravno, da se uključi i infrastruktura koja prati autoput. I pored reagovanja da se učinjeni propusti uklone stvar se ne menja.

Nije vam poznato (nije imao ko da vas nauči?) da je odraz mesta koje simbolizuje stvaranje države, odraz same države ili, kako se to narodski kaže, kakva mesta stvaranja države takva i država, a može i obratno ako će to biti prijatnije, kakva država takva i mesta njenog stvaranja. Ili možda mislite da ćete se bolje predstaviti Svetu nametljivošću sa nekritičkim upisom spomenika (i spomeničkih celina) na listu svetske baštine? Možda mislite da samo Srbija ima svetski značajne spomenike. Zar je zaista moguće da tako mislite usled neznanja, a toliko putujete, kakva sve kulturna baština postoji u „ostatku“ Sveta. Pa zar na to nije mogao da vas upozori, ili bar obavesti, vaš ambasador pri Unesku. Ili se, možda, iz neupućenosti zaista nepristojno služite agresivnim nastupom za upis na listu spomenika svetske baštine jer „ako neće drugi mi ćemo da pokušamo“?! Vi zaista mislite da drugi ne žele da podnesu zahtev ili ne znate da drugi znaju za red i meru. Nigde niste mogli da saznate da je umerenost vrlina. Mislite da uljudnost i dobronamernost ustanove Liste svetske baštine treba iskoristiti i da taj manir neće biti primećen i ostati bez posledica?

Ne znate da su napadnost i preterivanje neprihvatljive odlike u kulturnom svetu i da nailaze na podsmeh. Kad biste samo vi bili ismejani ne bi mi smetalo. To i zaslužujete. Ali ismejana je država koju predstavljate i priznati stručnjaci zaštite čijom zaslugom su obnovljeni i stvoreni dobri odnosi sa organizacijama (ICROM, IKOMOS) i vodećim ličnostima svetske zaštite. Mislite da ćete njihovim isključivanjem podići sopstveni rejting. Možda i hoćete, u lokalu koji je vaš vrh i vaš doseg. Ali budite sigurni da njihova izolacija i izostavljanje iz rada zaštite neće ostati nezapaženi u tim krugovima i da im neće biti jasno da ovde sa službom zaštite nešto nije u redu. To je moralo biti jasno i nedavno prisutnom stručnjaku kada je čuo postavljena pitanja koja se tiču domaćeg konzervatorskog zadatka, a ne njegove uloge stručnog predavača visokog ranga? Nametljivošću i preterivanjem poništavate i one spomenike čija vrednost zaista prevazilazi nacionalne okvire, kao što i ignorisanjem priznatih stručnjaka ponižavate struku.

Partizam i dnevna politika, umesto profesionalizma, degradiraju struku, ali istovremeno ukazuju na kulturni nivo onih koji u ovoj zemlji o kulturi odlučuju. Ne dozvolite da se zbog vaših postupaka (činjenja ili nečinjenja), budućnost ove zemlje stidi, kao što se stide oni koji su svesni vaše neukosti.

Autor je etnolog i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture