Na Životinjskoj farmi pod budnim okom Velikog brata

Radnja ovog futurističkog romana odvija se u Londonu 2540. godine.

U romanu je opisan trijumf  tehničke civilizacije zahvaljujući metodama  koje država primenjuje kako bi sprečila potencijalne probleme: deca nastaju u laboratorijama u jednoobraznim serijama koje će odgovarati njihovim budućim radnim mestima; dok su sasvim mala, omogućuje im se kontakt sa knjigom, ali tako što im se istovremeno pusti struja da bi na vreme spoznali opasnost koja preti od knjiga; uništava se svaki oblik roditeljske i bračne ljubavi, kao i svaki oblik umetnosti i filozofije.

Džordž Orvel (25. VI 1903 – 21. I 1950), čije je pravo ime bilo Erik Artur Bler, svoju Životinjsku farmu napisao je 1945.

Reč je o alegorijskom i antiutopijskom romanu u kome životinje preuzimaju vlast od vlasnika farme.

Vremenom, svinje postaju novi gospodari i stižu do samog vrha hijerarhijske lestvice.

U romanu 1984 (1949), Orvelov Veliki brat ima tri postulata: „Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć. Laž je istina.“

Najbolju razliku između ova dva romanopisca u njihovom pristupu totalitarističkim režimima objasnio je Neil Postman, američki pisac i esejista, u svojoj knjizi Zabavljajmo se do smrti – Amusing Ourselves to Death (1985):

„Orvel se plašio onih koji zabranjuju knjige, dok je Hakslijev strah bio usmeren ka onima koji više neće imati potrebu za čitanjem. Orvel se plašio onih koji uskraćuju informacije. Haksli se plašio onih koji će davati previše informacija kako bi svet postao pasivan i egocentričan. Orvel se plašio da će istina biti sakrivena, dok se Haksli bojao da će se istina sama udaviti u moru nebitnih informacija. Orvel se plašio zabranjivanja kulture, Haksli njene banalizacije.“

Lično, delim strahove oba romanopisca. Decenijama unazad  naš obrazovni sistem se urušava. Urušen je toliko da se često pitam da li uopšte postoji jer pod teretom brojnih nebuloznih reformi prestaje da diše. U poslednje vreme, izloženi smo prekomernoj digitalizaciji. Niko ne zna šta nas čeka od septembra – ni đaci, ni nastavnici, ni roditelji đaka. Odluke i saopštenja menjaju se više puta na dnevnom nivou. Kakva god odluka bude donesena, biće doneta bez ozbiljnije javne rasprave i neće nam preostati ništa drugo nego da joj se povinujemo. Jedino što nam preostaje je da budemo svesni nametnute situacije.

Kažu da su veliki umetnici vizionari….

Već živimo na Životinjskoj farmi pod budnim okom Velikog brata… Ne dozvolimo da uskoro postanemo i stanovnici Vrlog novog sveta.

Autorka je profesorka engleskog jezika i književnosti