Nadmetanje za zločinca broj jedan

Onaj koji je povjerovao da će lako osvojiti visoko mjesto prvog zločinca među krvolocima i bestijalnim ubicama priznanjem da je poklao mnogo ljudi, žena i djece; silovao pa zadavio desetine djevojčica, zapalio stotinu kuća punih nemoćne čeljadi, prevario se. Grdno se prevario. Uprkos dodatnom priznanju da se obogatio prodajući uho čovjeka za deset maraka, a kurs stalno raste.
Nije još ni izgovorio do kraja svoje priznanje „Ubio sam između sedamdeset i osamdeset ljudi“, oglasio se drugi: „Ko je ta mizerija što se razmeće sa svojih bednih sedamdeset-osamdeset mrtvaca? On prvi! Pa ja sam ubio sto dvadeset komada toliko dok sam brojio. Ubijao sam jutrom i večerom. U polju, šumi u kući i školi; potezima vrhunskog majstorstva. Za mnom su ostajali da stoje kao da su živi a bez glave, da vise nasmejani, tako sam ja to…“
Kao što vidite, gospodo strvinari, vi koji ćete se nadmetati za zvanje prvog zločinca rata (u kome naša država nije učestvovala), moraćete da računate sa oštrom konkurencijom. Dobro se pripremite.