Napad na zdravlje građana

Obraćamo se javnosti kao obični ljudi koji su dočekali da na pragu 21. veka ne mogu normalno da žive ni u svojim stanovima. Problem je vezan za gotovo izvesnu mogućnost kolapsa u Beogradu i drugim gradovima ovog leta zbog brojnih neadekvatno i preblizu postavljenih klima-uređaja, kao i njihove primene od strane samovoljnih i nesavesnih vlasnika. Oni koriste vakuum u zakonu i nedefinisane nadležnosti i ugrožavaju normalan život u sopstvenim stanovima. Ugroženi su mnogi stanari, među kojima ima najviše dece, starijih osoba, srčanih bolesnika, astmatičara i drugih.
Zbog neadekvatno i preblizu postavljenih klima-uređaja, po principu kako se kome prohte, usmerenih ka susednim stanovima, a često i na svega nekoliko metara od drugih stanova (posebno u zgradama koje su blizu jedna druge i u tzv. g-dijagonalama), prečeste primene tokom celog dana i noći (čak i van letnjih meseci), stalnog izduvavanja, isparavanja i nesnosne buke, mnogi ljudi nemaju normalan život u vlastitom stanu. Suvišno je opisivati kakav je to osećaj kada se sa svega nekoliko metara u nečije prozore uperi 300 ventilatora koji raspršuju prašinu, toplotu, razne viruse i bakterije.
Štampa je pisala da su kao posledica toga već registrovana ozbiljna oboljenja, poput legionarske bolesti i koksaki virusa, zatim ozbiljne respiratorne infekcije, upale pluća, toplotni udari, alergije, cirkulatorni kolapsi itd.(mada se svi podaci javno ne obelodanjuju).
Za ovu godinu najavljivano je donošenje zakona o načinu postavljanja klima-uređaja, kakvi postoje u susednim i drugim državama, čime bi se konačno rešilo ovo pitanje. Njime bi se, kako je objavljeno, regulisalo postavljanje klima-uređaja na dva načina. Prvi se odnosi na ugradnju na zgrade koje su zaštićeni spomenici kulture. U njihovom slučaju dozvolu bi izdavao Zavod za zaštitu spomenika kulture. Na ostalim zgradama postavljanje klima-uređaja tretiralo bi se kao intervencija ili rekonstrukcija na fasadi i zgradi. Kao i za sve ostale zgrade, dozvola bi se izdavala na osnovu propisanih urbanističkih uslova – pre svega onih koji se odnose na buku, potrebnu razdaljinu i (ne)ugrožavanje drugih stanara, adekvatno regulisanje problema kapanja dužim crevom do same zemlje itd. Na taj način uveo bi se red na ulicama, kao i u firmama koje se profesionalno bave instaliranjem i servisiranjem klima-uređaja. Sada to najčešće rade nedovoljno stručni ili samouki majstori, koji nastoje da što pre i što lakše obave svoj posao, ne razmišljajući o posledicama, a ponekad i namerno otaljavaju posao kako bi uskoro ponovo naplatili popravku. Najzad, zakon bi predviđao i znantne novčane kazne, pa čak i prijave protiv svih nesavesnih i bezobzirnih vlasnika, o čemu bi se starali nadležni građevinski i inspekcijski organi.
Posle kontakta sa gradskim arhitektom Đorđem Bobićem, dobili smo odgovor da je usvojena samo uredba gradske skupštine o sprečavanju kapanja na ulice grada, a da je gradska vlast uputila odgovarajuću inicijativu Ministarstvu za kapitalne investicije. Po tumačenju gradske vlasti, u Ministarstvu su za rešavanje ovog problema direktno nadležni zamenik ministra Milan Miljević i rukovodilac sektora za građevinarstvo i pomoćnik ministra Aleksandra Petrović.
Zaista je bizarno da Vlada usvaja uredbe o lovačkom oružju i mnoge druge, a marginalizuje i zapostavlja ono što se direktno tiče ljudskog zdravlja i života.