Slabišin trzaj na moj škorpionski ubod istinski me je dotakao. Jer, po onome što je ponudio kao odgovor na moje reagovanje, ja sam zapravo idealna žena – u romantičarskom zanosu, ubadam kao škorpion, a i podatna sam. Politički. A uz to sam i Jevrosima. Žena – simbol patriotske i majčinske hrabrosti.
O „hrđavoj podatnosti“ neću da kažem ništa, jer korifej političke podatnosti je nesumnjivo Slabiša Lekić. I ja tu ne bih ništa dirala.
Lekić kaže da sam kao kometa iz „radikalskog suterena“ stigla do „naprednjačkog salona za goste“. I to je tačno. Jer u Srpskoj naprednoj stranci pismen i obrazovan čovek ne može da čami u suterenu. Bogu hvala. I još da sam „objekat u izgradnji“. Ma ne, Slabiša, temelji su mi odavno postavljeni, i to čvrsti. I uvek i jedino su u Srbiji. A misleći čovek bi trebalo da uvek bude u izgradnji. Hvala Vam na tome, ja sam u stalnom napredovanju.
Dakle, iako mi priznaje legitimno pravo da verujem u mogućnost da se i u politiku ulazi srcem, Slabiša me uverava u suprotno, jer on zna da se srcem u Srbiji ništa nije postiglo. Valjda iz iskustva, pa se onda, takođe na izvestan način romantično, dohvatio mača. Neromantično romantični zanos.
Dragi Slabiša, ja verujem u politiku kao vrlinu. I sigurna sam da sam u pravoj stranci, i da ćemo mi, naprednjaci, vrlinu vratiti u politički prostor Srbije.
A možda nam i Vi, poštovani Slabiša, pa makar i svojim komentarčićima, pomognete u tome. Razumemo se, zar ne?
Jadranka Joksimović, SNS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
