Gotovo da nema dana, a da se rečholokaust/Holokaust ne pojavljuje u štampanim medijima. U poslednje vreme isključivo pisana malim prvim slovom. Pošto je to, po mom mišljenju, u nekim slučajevima pravilno, a u nekim pogrešno, tražio sam objašnjenje zašto se tako piše uvek. Odgovoreno mi je kako je to po našem pravopisu. U svom relativno dugom životu učio sam iz nekoliko pravopisa, međusobno različitih, iako su njihovi autori bili priznati jezički stručnjaci. Dakle, pravopis je konvencija, podložna promenama.
Rečje grčkog porekla. Holos je ceo, potpun, a kaustos – izgoreo, spaljen. Prvo značenje joj je potpuno sagorela žrtva, a onda i masovno žrtvovanje, razaranje. Ivan Klajn u knjizi Rečnik jezičkih nedoumica pod „holokaust“ piše da je grčkog porekla, a da se danas koristi u značenju pokolj Jevreja pod nacistima. U nekim jezicima se za to koriste druge reči. Na primer, na hebrejskom (ivritu) se kaže Šoa, što koristi i Vatikan.
Što se značenja reči tiče, i po mom mišljenju treba pisati holokaust, kao opis ili naziv zločina dosad počinjenog samo nad Jevrejima. To je uništavanje celog naroda, od novoređenčeta do stogodišnjaka, bez obzira na pol, zanimanje, obrazovanje, veru (prvobitnu ili promenjenu), ili bilo koju drugu osobinu. Dakle, Jevreji (zasad samo oni) jesu bili žrtve zločina nazvanog holokaust.
Ali to ne govori ništa o tome kada se i gde se to dogodilo, mada je rečo konkretnom događaju. Po našem današnjem pravopisu istorijski, pa i kvaziistorijski događaji, pišu se početnim velikim slovom. Mogao bih navesti stotine i hiljade primera. Na Kosovu je bilo mnogo bitaka i bojeva, ali kad se misli na ono što se odigralo na Vidovdan 1389. godine piše se Kosovska bitka (Kosovski boj). Na Siciliji zvona sa crkava svake večeri pozivaju vernike na večernje, ali kad je jednog dana 1282. godine zvonjava pozvala na ustanak protiv Francuza, to se zove Sicilijansko večernje. Sveti Bartolomej (kod nas Vartolomej) slavi se svake godine, ali kada su u noći uoči proslave 1572. godine u Francuskoj pobili i proterali hugenote, ona je ušla u istoriju kao Bartolomejska noć(Krvava svadba). Piše se Francuska revolucija, Prvi srpski ustanak, Seča knezova, Početak bune na dahije, Sretenjska skupština, Iriška kuga, Veliki bečki rat, Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat, Vidovdanska skupština, Šestojanuarska diktatura, Petomajski izbori, Peti kongres, Osma sednica, Sarajevski, Marse(l)jski atentat, Versajski, Senžermenski, Trijanonski… ugovor, Bečki, Berlinski… kongres, Karlovački, Bukureštanski… mir. Imamo i jedan Pokolj (nevine dečice, pobijene po Irodovoj / Herodovoj naredbi posle Hristovog rođenja) – Mladence, kao i jedno odsecanje glave (Sv. Jovana Krstitelja) – Usekovanje. Da se zaustavim na tome.
Pošto „pokolj Jevreja pod nacistima“ jeste istorijski događaj, koji se desio između 1941. i 1945. godine u tadašnjem Trećem rajhu i evropskim zemljama koje je okupirao ili koje su mu bile saveznice, za mene nema sumnje da treba pisati Holokaust. Rezolucija Generalne skupštine UN o proglašenju 27. januara za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, jednoglasno usvojena 21. novembra 2005, u tački 3. „odbacuje svako negiranje Holokausta kao istorijskog događaja, bilo delimično ili u celini“. Bilo kakvim imenom da se taj istorijski događaj naziva, ono treba da se piše početnim velikim slovom. Nejasno mi je zašto je kod nas (kao i u Hrvatskoj) pravopis propisao drukčije. Ne poredim, ali ne mogu da ne pomenem kako je pod kvislinškom vlašću u Srbiji primenjivan poseban pravopis po kojem se, u novinama i drugde, rečJevrejin pisala „jevrejin“, malim prvim slovom.
Voleo bih da čujem stručna mišljenja o ovome, slagala se ili ne s mojim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
