Molim Vas da su skladu sa zakonom objavite ispravku dve netačnosti koje je Miloš Vasić izneo o meni dajući (svojevoljno) u listu Danas „Izjavu na okolnosti“ (5. novembar 2012, str. 5). Slobodan sam stoga da prvo podsetim na to da nijedan zakonodavac do sada nije uspeo da svedoka privoli ili obaveže da govori samo istinu, te je zbog toga prepustio sudu i sudiji da vaga i odmerava tačnost njegovog iskaza. U javnim stvarima ta je uloga dodeljena zainteresovanoj javnosti.
Dotični mi je davalac izjave prvo pripisao status „pukovnika u ostavci“, čime je obmanuo čitaoce. Vrli bi kolumnista trebalo da zna, pošto već zna sve ostalo, da tako nešto ne postoji. Može se, naime, biti ili pukovnik (u aktivnoj službi) ili pukovnik u penziji, te shodno tome – a u zavisnosti od godina starosti i/ili potreba dotične vojske – možda i pukovnik u pričuvi (rezervi). Meni se ne može pridati ni jedan od ova dva statusa, budući da sam svoju vojnu službu u ondašnjoj Vojsci Jugoslavije okončao januara 2004. godine na sopstveni zahtev.
Rečeni je svedok potom ustvrdio da sam ga sprečio da izvređa građanina Jović Borislava, tako što sam prekinuo tribinu kojom sam predsedavao. Na stranu to što javna tribina nije zamišljena kao prilika za lično vređanje bilo koga. Miloš je Vasić za tu svrhu sebi mogao da zgotovi sijaset drugih okolnosti. Elem, ja tom zgodom nisam prekinuo rečenu tribinu, već oglasio petnaestominutnu pauzu nakon koje je rasprava nastavljena. To stoga što je prvi deo rasprave trajao već 90 minuta. Potom i zato što, uprkos svim pokušajima, nisam uspeo da dotičnog svedoka umolim da poštuje dogovorene i prihvaćene uzanse za dijalog.
Način na koji je javni svedok uredio svoju izjavu, sugeriše mi to da on u stvari navijačima svojim hoće da kaže da sam ga ja, mada „pukovnik u ostavci“, omeo u njegovom, nadasve herojskom i civilizacijskom, poduhvatu javne pljuvačine drugog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
