Od Velike Srbije ostao je Ćacilend

To su jezičke zavese iza kojih se skriva pljačka sopstvenog naroda što je bila i ostala suština radikalskog viđenja ciljeva i razloga za bavljenje politikom. I nisu jedini koji su politiku upravo tako razumeli. Osvoji vlast i poharaj dovoljno za više generacija. To je istinita mantra koja se krije iza svih ovih zastava po banderama, na fasadama i raznim betonskim površinama.

„Kad se vojska na Kosovo vrati“ ili „Kosovo je srce Srbije“ se i dan danas podsmevaju građanima Srbije dok se u skupštini izglasava specijalni zakon kojim se Generalštab prepušta na milost i nemilost predsedniku svojih glasača u cilju popravljanja sopstvenih mogućnosti za političku trgovinu. Pljačka koju su radikali razvili do te mere nema granice pa ni vremenske granice. Pljačkaju se buduće generacije građana Srbije kao i istorija, ne samo revizijom činjenica nego i promenom odnosa prema preostalim spomenicima kulture. Setite se Vesićevih pokušaja da svojim suludim planovima ukrasi Kalemegdan nepotrebnim i skupim projektom „Gondola“. U toku je naravno pokušaj rušenja zgrade Generalštaba i raščišćavanja atraktivnog zemljišta za trenutno nepoznatog investitora koji ne mora biti Trampov zet ako ste pomislili na njega.

Dakle pljačka, pljačka i opet pljačka. Država sve manja a računi po raznim of-šor bankama sve veći, i sve veće sume u kripto valutama, a u nekretnine po raznim zemljama ne treba takođe sumnjati, odnosno da se pravilno izrazim, opravdano je sumnjati. Svojim urušenim životima, siromašenjem, prinudnim preseljanjima, gubitkom najbližih, saučeništvom zločinima koji su u njihovo ime činjeni platili su građani Srbije svoju neodgovornost jer su nepogrešivo na vlast dovodili najgore.

Ne računati Zorana Đinđića, naravno. Imaćemo mu šta reći kad se uskoro sa njim sastanemo u budućnosti, kako je predvideo. No, vratimo se temi koja se nameće kao što nam se predsednik svojih glasača, koji se lažno predstavlja predsednikom Srbije, nameće svakodnevno preko nacionalnih frekfencija. Odavno sam(smo) napustili te frekfencije, odnosno, odavno su nam ukradene kao i institucije, policija, sudstvo i većina medija. Na šta se svela radikalsko – espeesovska

Velika Srbija posle trideset i pet godina besomučne pljačke sopstvenog naroda? Na „poslednju oazu slobode u Evropi“, kako je ocenio AV, iliti Ćacilend, kako mi tepamo tom prostoru. Vojni logor sred glavnog grada između Starog dvora i Skupštine ograđen ogradama (samopostavljene granice) koje čuvaju policajci-graničari tog neviđenog rezultata radikalske politike-pljačke u trajanju od 35 godina. Kao nekad samostalne autonomne oblasti (SAO) devedesetih, imamo ovu oblast koju je od građana Srbije oduzeo radikalski režim i za čiju poetu ne postoji validan dokumenat, pasoš, dozvola ili već.

Da li ovi koji tamo borave imaju kakav dokument, da li je to partijska knjižica ili privremena dozvola odsustva iz kakve ustanove zatvorenog tipa nije mi poznatao. Ono što se vidi sa oboda SAO Ćacilend i na snimcima iz zabranjene oblasti je da tamo neki ljudi borave, dolaze po potrebi i pozivu njihovog predsednika.

Prema tome, Kremansko proročanstvo koje je predvidelo sve Srbe ispod jedne šljive nije predvidelo da te šljive nema. Prodata je! A od Velike Srbije ostao je Ćacilend. Da li ćete ga zvati Ćacilend ili Velika Srbija na vama je. A neka nova Srbija rađa se ovih dana, uprkos svima i svemu. Srbija u kojoj „rasčovečenje“ nije paradigma, već „očevočenje“. Slike očevočenja se umnožavaju svakodnevno. Pridružite se!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.