Od Zabele do Kopaonika

Što se tiče Zabele i Malovićeve, pa, mi ne znamo ni kako je predmetna ministarka i dalje ministarka i to pravde, a kako da znamo što zbog Vrhovnog suda smenjuje Zabelu? A, cirkus u izvedbi MIP vrhunio je u spektakularnom gostovanju direktora te državne institucije, izvesnog Stefanovića, u, inače, ovog puta odličnom „Utisku nedelje“. Ništa nisam razumela, ali da je afera „Miladin&službena tajna“, zaslužila da bude okončana smenama u vrhu MIP, a ne traumiranjem nekih šrafčića po konzulatima, jasno je bez ostatka. Na sve to, predsednik Tadićsa Kopaonika kliče po ko zna koji put, da će, evo samo što nije, krenuti u odlučnu borbu protiv kriminala. Tu poruku predsednik šalje naciji u zaista živopisnom aranžmanu, sa Dodikom, Lukašenkom, Čankovim „dobrim i prepoštenim“ kumom Koletom i grupom ekonomista. Evo, pre neki dan je bio GO DS, pa je mogao tu poruku poslati i odatle. Efekat bi bio isti, ali bar bi bilo manje sarkastično.

Zaista, kome da se obrate građani koji bi da zaštite svoju državu od vlasti? Pitam ozbiljno. Stvari su otišle predaleko. Postoje problemi i u drugim državama, ali nigde ne postoji „problem“ sa elementima državnosti, na šta se svela Srbija. Ovo, kako kaže narod, nema nigde. Više nijedna institucija ne funkcioniše. Republički parlament blokiran zbog opstrukcije. Skupština grada ne funkcioniše. Zbog opstrukcije. Gradonačelnik Đilas kaže da to nema smisla, ali je nemoćan da učini išta po tom pitanju. Opozicija kohabitira i traži sebi zanimaciju, tako što se sablažnjava nad izjavom Mrkonjića koji misli što i ranije, da je Miloševićheroj. Kada je pravljena koalicija sa SPS, na prste jedne ruke mogli smo se nabrojati mi „nerazumni“ koji smo smatrali da sa tom koalicijom nećemo daleko stići. Sada, odjednom, navijači te koalicije i uostalom participijenti u toj vlasti, prave višednevni performans sa Mrkonjićevom izjavom, kao da taj čovek hiljadu puta do sada nije rekao isto. Ima još. Jedino što radi je Sinod SPC, ujedno u funkciji v.d. Vlade Srbije. Sinod se, za razliku od Vlade i parlamenta, bavi zakonima, tako što ih odobrava, ne odobrava, vraća na razmatranje i slično. Šaljivo, zbilja.

Škola, da se vratimo bazi, nije, dakle, sa učiteljima, pedagozima, direktorom, mogla da reši problem one devetogodišnje devojčice i sada se čeka da ga reši Ministarstvo prosvete. Otac devojčice kaže da njegova ćerka trpi gotovo svakodnevne napade. „Tu se prvenstveno radi o zabadanju olovke u glavu, dranju butine klupom i bili smo prinuđeni da se obratimo ministarstvu kaže, dete nam prebijaju svakog dana, tako da naše dete neće ići u školu dok se problem ne reši“, kaže otac. Još jednom da ponovimo. Devojčicu prebijaju tri devojčice od devet godina. Srbija je nemoćna pred takvom silom. Čujte, sa ili bez ulaska u EU, našoj deci je hitno potreban beli šengen. Učenje, putovanja, radost, druženje, svet. Hitno!

Prema Godišnjem izvještaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, koji je uručen Kongresu, rezultati bosanskih vlasti u toj oblasti „ostaju siromašni“. Kritikuje se bosanska vlast, ali niko kao Mile. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik pominje se u izveštaju ravno 19 puta, u negativnom kontekstu. Nije vreme da se nadgornjavamo oko toga zašto je laktaški političar nekada odgovarao svetu, a sada ne, niti da u kvazi antiglobalističkom, a zapravo jalovom palanačkom običaju zaključujemo, „a ko je pa Amerika da piše izveštaje“. Srbija je, dame i gospodo, na najnižim granama u svojoj istoriji. Zato naša poruka svetu mora biti drugačija od kopaoničkog samita nepopularnih političara.