Osnivamo svoju državu

Milinko Bujišić Današnje Sretenje svaki pojedinac obeležava na svoj način, a sadašnja naša država, kao svoj najveći praznik, Dan državnosti. I za nas, ljude rasute po tuđim državama, izgnanike iz sopstvene zemlje, ili, ljude sa međunarodnih poternica, kako nas zovu, Sretenje će biti ubuduće veliki praznik.
Da skratim. Hiljade i hiljade nas koji smo u bekstvu iz rođene zemlje, od vlasti koju smo i mi, svojim novcem, instalirali, dogovorili smo se da više ne budemo rasuti po belome svetu već da napravimo svoju državu, po našoj vlastitoj meri i prema našim potrebama. I to baš danas, na ovaj veliki praznik.
Mesto našeg današnjeg velikog skupa nećemo saopštavati, kao ni druge detalje, već ćemo, nakon konačnog dogovora, izdati vrlo šturo zvanično saopštenje, takvo da može da ga tumači kako god ko hoće.
Ono što već sad možemo da kažemo jeste to da ćemo osnovati novu državu, državu bogatih i uglednih ljudi, koji su svuda dobrodošli osim u svojoj rođenoj zemlji. Mi smo oni ljudi koji svima valjamo, gde smo svuda dobrodošli, gde nas svi dočekuju, cene i poštuju, nude nam sve moguće zaštite, samo svojoj zemlji ne valjamo. To na najbolji način govori da nešto nije u redu sa našom državom, a ne sa nama.
Svi su izgledi da ćemo se danas dogovoriti, da za novoc koji imamo, a koji smo pošteno zaradili, kupimo ogromno imanje u bilo kom kraju sveta, da kupimo i kompletne gradove, ostrva, mora… U krajnjem, i da kupimo i najveću peščanu pustinju mi bismo sa našim parama mogli napraviti najbogatiju i najplodniju državu na svetu.
U našoj novoj državi ne bi se ništa radilo osim uživalo i trošilo. Jer, to će biti država sa najvećim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika. Biće to, u stvari, jedna velika banka, jedna država-banka.Tom državom ćemo svi vladati kolektivno, sa izborima i bez izbora.
Za razliku od drugih država naša država neće imati ni policiju, ni pravosuđe, jer je svaki stanovnik naše nove države alergičan na te državne organe, a i svi smo mi toliko pošteni i toliko imamo dovoljno novca da niko nikoga, ni na kakav način, neće ugrožavati.
Naš odnos prema nekadašnjoj našoj državi zadržali bismo samo na nivou poslovne saradnje, kako bi naše firme koje u Srbiji rade punim kapacitetima, mogle i dalje neometano da privređuju i da stvaraju ekstraprofite, koji će se, naravno, prenositi u našu novu državu. Diplomatski odnosi biće uspostavljeni na nivou otpravnika poslova i para.
Ono što najviše zameramo našoj bivšoj državi, sa kojom smo u potpunom nesporazumu, jeste to što su na naša mesta, nas – po njima – kontroverznih biznismena, došli drugi ljudi koji rade isto što smo i mi radili, samo što se oni sada zovu uspešnim i poštenim i što za sada za njima nisu raspisane poternice. Naša država će i za te ljude imati puno razumevanje i pružiće im svu zaštitu kada za to dođe trenutak. I mi smo se nekad tako zvali, i mi smo dugo bili pošteni i uspešni, i mi smo, kao takvi druge progonili. Ko je progonio taj će biti i progonjen i tom kolu kraja nema. Sve dotle dok progone ljudi a ne zakoni.
Dakle, svako sa međunarodnom poternicom je dobrodošao, pa odakle god da dolazi. To je jedina prava viza za našu novu državu. Jer, bez međunarodne poternice čovek je niko i ništa, običan siromah i mučenik, a sa međunarodnom poternicom si ugledan građanin i dobrodošao u svaki kraj sveta pa i kod nas. To će biti jedini način da povećavamo natalitet, kome teži svaka normalna država. Jer, objektivno, što zbog godina koje imamo, što zbog neadekvatne polne strukture, mi nemamo drugi način, a ni bolji način da povećamo natalitet.
Ovakvu državu nisu mogli da predvide ni najveći utopisti, ni Tomazo Kampanela, ni Tomas Mor, pa čak ni neke naše utopistkinje sa međunarodnom poternicom, niti bilo čija mašta, ovakvu državu možemo samo mi da napravimo.