foto FoNet/TV FoNetIako je prošlo samo tri meseca od kako je parlamentarna većina u onom haosu izglasala izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, ispunjavajući jedan od zahteva pobunjenih studenata, novoizabrana Vlada, na čijem je čelu Đuro Macut, otpočela je izradu istoimenog nacrta u radnoj grupi kojoj predsedava ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, poznat po ekstremnoj naklonosti pozicionoj vlasti i upotrebi istog stručnog rada u sticanju zvanja docenta i vanrednog profesora na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Još se pouzdano ne zna kakva će biti sadržina tog nacrta, ali postoje indicije da bi se u njemu mogle naći odredbe po kojima bi strani univerziteti ovde mogli da rade bez akreditacije, obavezne za naše visoke škole.
Veruje se da će vaučeri za studentske stipendije postati dostupni ne samo državnim nego i privatnim fakultetima, čime bi se obesnažio rezultat višegodišnjeg studentskog zalaganja da takvi vaučeri budu mogući samo na državnim univerzitetima, zato što su privatni izloženiji korumptivnim mogućnostima polaganja ispita i sticanja diploma, a i što nisu deo aktuelnog studentskog bunta.
Nagađa se da će biti značajnije smanjena upravljačka i finansijska samostalnost visokoškolskih ustanova, što bi ugrozilo Ustavom predviđenu autonomiju univerziteta i znatno smanjilo kvalitet kadrova zahtevnih struka. A da je njihov broj već opao govore: samourušavanja nadstrešnica, mostova, zgrada i plafona; znatno uvećanje lekarskih grešaka; učestalije liste čekanja za lekarske usluge; neefikasnost Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava…
Umesto da se posvete zabrinjavajućem stanju u državi kojom upravljaju, nosioci autoritarne vlasti optužuju univerzitetske profesore da su: ,,svojim neradom, javašlukom i neodgovornošću razorili obrazovni sistem i sproveli obojenu revoluciju“. Ovo su reči predsednika Republike Aleksandra Vučića dok je ministar za javna ulaganja u republičkoj Vladi zahtevao hapšenje rektora Beogradskog univerziteta. Zbog toga se može reći da bi i najavljeni zakon o visokom obrazovanju mogao biti – osvetnički.
Mogao bi, jer je takav bio i Zakon o univerzitetu usvojen 1998. godine. NJega je predložila vlada Mirka Marjanovića u kojoj su Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić bili potpredsednici, a Aleksandar Vučić ministar informisanja. Srpska radikalna stranka je u tridesetšestočlanoj vladi imala 15 mesta. Zakon je usvojen da bi rektori, dekani, profesori i drugi učesnici univerzitetske nastave bili kažnjeni što su zajedno sa studentima, podržavali proteste građana zbog krađa glasova na izborima u Beogradu i drugim jedinicama lokalne samouprave, održanim 1996. godine.
Taj zakon je za kratko vreme: razorio autonomiju univerziteta; zaveo „prinudnu upravu“ na univerzitetima i fakultetima; preobrazio rektore i dekane u vazale vlade koja ih je birala i razrešavala; podjarmio nastavnike i saradnike rektorima i dekanima a njih – vladi; upropastio ugled visokog školstva; opustošio nastavu; pretvorio katedre u tezge za namirenje akademskih sujeta i potreba političara.
Na sreću, ova nakaza od zakona trajala je kratko, jer ga je u kantu za smeće smestio Zakon o univerzitetu usvojen 2002. godine, na predlog vlade kojom je predsedavao Zoran Đinđić.
Ipak, nakaradni Zakon o univerzitetu upozorava da bi i nacrt zakona o visokom obrazovanju koji priprema radna grupa na čijem je čelu ministar (pr)osvete Dejan Vuk Stanković, mogao biti osvetnički, ako se u njemu nađu indicirane odredbe o kojima je bilo reči. A i to se može desiti zato što je Vlada, čija radna grupa priprema nacrt, pod uticajem Vučića kome je Šešelj politički otac.
Studenti su toga svesni, pa insistiraju na hitnim prevremenim parlamentarnim izborima, kako novi osvetnički zakon ne bi opet bio donet. I hvala im na tome.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
