Foto: V. Andrić/DanasVlada Srbije je plate nastavnog osoblja u visokoškolskim ustanovama, Uredbom svela na svega 12,5 odsto ranijih iznosa. Uredba je doneta suprotno članu 17. stav 1. Zakona o Vladi, jer je ona u tehničkom mandatu pa „ne može… doneti propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili ako nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća“.
To je bio i razlog da više od 450 univerzitetskih nastavnika i njihovih saradnika podnese Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe, jer su nastavu blokirali studenti, a bez njih u amfiteatrima ona nije moguća.
Podržavajući studente, nastavnici i saradnici u nastavi su nastavili da dolaze na posao uprkos blokadi, u skladu sa akademskim integritetom iz člana 7. Zakona o visokom obrazovanju koji insistira na: dostojanstvu profesije, unapređenju moralnih vrednosti, podizanju svesti i odgovornosti svih članova akademske zajednice i unapređenju ljudskih prava i sloboda.
Stoga se i može reći da su i tada izvršavali svoje radne obaveze, kao i da je njihova inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe tehničke vlade, osnovana.
Ali, Ustavni sud nije ono što bi kao samostalni i nezavisni državni organ, morao biti. Pošto je podlegao političkom uticaju autokratske vlasti, postao je zaustavni i zauzdani sud, pa se ne može očekivati da će podneta inicijativa biti prihvaćena.
Zato ću ukazati na još jednu mogućnost koja univerzitetskim nastavnicima i saradnicima stoji na raspolaganju. Nastavnici i saradnici univerzitetske nastave imaju, po glavi IX. Zakona o visokom obrazovanju, status zaposlenog, jer odredba člana 89. stav 1. glasi: „U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi, primenjuje se zakon kojim se uređuje rad, ako ovim zakonom nije drugačije određeno“.
Zakon koji uređuje rad je – Zakon o radu, a taj sistemski zakon pored zarade (koja u javnom sektoru ima naziv plata) predviđa i naknadu zarade, kao i niz drugih primanja (naknada za ishranu, regres za godišnji odmor, otpremnina, jubilarna nagrada, solidarna pomoć…).
U ovom slučaju, alternativa mogućnost je samo naknada zarade. Evo zašto:
Prema članu 116. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini od 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim što ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojih je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Pošto blokadu nastave nisu izazvali univerzitetski nastavnici i saradnici u nastavi, pravo na ovu naknadu im se ne može osporiti. Ali, prema članu 116. st. 2. i 3. Zakona o radu – može im se usloviti ako prekid rada zahteva duže od 45 radnih dana. Tada je potrebna prethodna saglasnost resornog ministra, a on je dužan da pre izjašnjavanja zatraži mišljenje odgovarajućeg reprezentativnog sindikata.
Pravo na naknadu zarade ostvaruje se tužbom zaposlenog u radnom sporu o kojoj, po članu 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, rešava – osnovni sud. Ovu tužbu može podneti i jedan i više zaposlenih u svojstvu suparničara. Dalje ne bih, jer ima advokata i sudija specijalizovanih za rešavanje radnih sporova.
U autokratskoj državi ni ovaj način ostvarivanja prava nije sasvim pouzdan, jer poluge političkog uticaja idu i prema redovnim sudovima. Ali, izgledi na uspeh su veći nego u postupku pred Ustavnim sudom, jer su sudije redovnih sudova počele da se bude, o čemu svedoči preko 500 njihovih potpisa na povelji podrške pobunjenim studentima.
Ipak, valja istrajati u ostvarivanju prava i pred Ustavnim sudom i pred redovnim sudom, jer i to doprinosi krucijalnom studentskom zahtevu da državni organi vrše nadležnost koju imaju po Ustavu i zakonima.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
