RSE: U najnovijem dokumentu EK o Srbiji piše da nema napretka u vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi medija

Evropska unija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pojačanog političkog pritiska na pravosuđe, izostanka rezultata u procesuiranju korupcije na visokom nivou, sve učestalijih napada na novinare i pogoršanja izbornog okruženja, navedeno je u dokumentu koji se izrađuje između dva godišnja izveštaja o napretku, koje Evropska komisija objavljuje svake jeseni.

U dokumentu se konstatuje da su studentski protesti i zahtevi za odgovornošću vlasti obeležili protekli period, dok su istovremeno zabeleženi nasilni incidenti, pritisci na civilno društvo i medije, kao i ograničen napredak u sprovođenju reformi koje su ključne za nastavak evropskog puta Srbije.

Taj dokument, u koji je RSE imao uvid, početkom ove nedelje bio je predmet rasprave među diplomatama država članica EU.

Domaća situacija je, prema navodima dokumenta, bila obeležena pojačanim tenzijama. Navodi se da je sloboda okupljanja uglavnom bila poštovana i da su protesti bili dozvoljeni, ali da bezbednost učesnika nije uvek bila zagarantovana, te da je zabeleženo više nasilnih incidenata usmerenih protiv demonstranata i novinara. Ističe se da su do sada procesuirani samo neki od počinilaca.

„Kada je reč o navodima o prekomernoj upotrebi sile od strane policije tokom protesta, postupci su i dalje u toku, a do sada nije doneta nijedna osuđujuća presuda protiv optuženih policajaca. Pritisak na organizacije civilnog društva i novinare je pojačan, uključujući kampanje blaćenja usmerene protiv pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije“, piše u dokumentu.

Dodaje se da su posmatrači lokalnih izbora u martu ove godine svedočili nasilju u svim posećenim opštinama, osim u jednoj. Oni su zabeležili niz nepravilnosti, pogoršanje uslova za vođenje kampanje, navode o pritiscima na birače, kupovini glasova i zloupotrebi administrativnih resursa i službenih položaja u svrhu kampanje.

Pozivajući se na izveštaje međunarodnih posmatrača, dokument pozitivno ocenjuje korake preduzete radi unapređenja integriteta biračkog spiska.

Non-pejper Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji zaključuje da je prekomerni pritisak na sudstvo i tužilaštvo „značajno povećan“, što izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Poseban deo dokumenta posvećen je pravosudnim zakonima usvojenim u januaru ove godine, za koje se navodi da su doneti po hitnom postupku, bez transparentnog i inkluzivnog procesa konsultacija i ocenjuje da bi Srbija bez odlaganja trebalo da postupi po preporukama Venecijanske komisije, ukidanjem ili suštinskom izmenom rešenja usvojenih u januaru 2026. godine.

U izveštaju se ocenjuje se da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo značajno pojačan, uključujući i pritiske povezane sa krivičnim procesuiranjem od visokog javnog interesa. Kako se navodi u dokumentu, nadležne institucije preduzimale su ograničene mere kako bi se takvi slučajevi mešanja istražili i kako bi bila utvrđena odgovornost za njih.

Ističe se da su zvaničnici u Beogradu, uključujući pojedine predstavnike najviših državnih institucija i narodne poslanike, nastavili da iznose neprimerene javne komentare o tekućim istragama i sudskim postupcima, uključujući i rad pojedinačnih tužilaca i sudija.

U dokumentu se zaključuje da nije ostvaren napredak u nizu slučajeva korupcije velikih razmera. U tom kontekstu navodi se da još nisu okončane istrage o mogućoj korupciji pokrenute nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Dodaje se da je Tužilaštvo za organizovani kriminal prijavilo nedovoljnu saradnju policije u pogledu dostavljanja kompletne dokazne dokumentacije, kao i da je poslednjih nekoliko meseci došlo do pogoršanja saradnje između tužilaštva i policije.

U dokumentu se pominje i slučaj dvojice tužilaca kojima nije produžen mandat, a koji su radili na dva predmeta od velikog javnog značaja – slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu i slučaju zaplene pet tona marihuane u Konjuhu.

U dokumentu se ocenjuje da je Zakon o sprečavanju korupcije u celini dobro postavljen, ali da postoje značajni nedostaci, posebno kada je reč o kontroli i proveri imovinskih kartona. Takođe se ukazuje da se primena zakona ne odnosi na sve visoke javne funkcionere koji su posebno izloženi riziku od korupcije.

Konstatuje se i da rizik od korupcije usled zaobilaženja procedura javnih nabavki stoga ostaje visok, ka.

U dokumentu je navedeno i da je povećan broj napada i slučajeva pritisaka na novinare, dok vlasti takve incidente nisu dosledno osuđivale. To uključuje i fizičke napade, od kojih su se neki dogodili u prisustvu policije, koja nije reagovala.

Konstatuje se da je mali broj prijavljenih slučajeva rezultirao pravosnažnim osuđujućim presudama. Takođe se navodi da su zabeleženi slučajevi upotrebe policijske sile protiv novinara, sprečavanja medijskih radnika da izveštavaju o protestima, kao i kratkotrajnog privođenja novinara.

Novinarke su, kako se navodi, posebno izložene pretnjama i napadima, naročito na internetu.

„Ponavljani verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare nastavljeni su i imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja“, ističe se u dokumentu.

Izveštajni period obeležili su koordinisani napadi botova na naloge nezavisnih medija i organizacija civilnog društva na društvenim mrežama. Ocenjuje se da je dokumentarna serija emitovana na više televizijskih kanala, uključujući i kanale sa nacionalnom frekvencijom, doprinela kampanji blaćenja protiv nekoliko novinara, dok vlasti nisu javno osudile njeno emitovanje.

Konstatuje se i da članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije još nisu imenovani, zbog čega audiovizuelno tržište ostaje bez regulatornog tela, posebno kada je reč o reagovanju na kršenja zakona.

„Pojedini televizijski kanali počeli su da emituju program bez potrebnih dozvola, uključujući i putem kablovske mreže Telekoma Srbija. Na tim kanalima gostovali su javni funkcioneri, a istovremeno su primali i javna sredstva“, navodi se u dokumentu.

Evropska komisija ocenjuje da Srbija nije preduzela značajnije mere u borbi protiv stranih informacionih manipulacija i mešanja. U tom kontekstu navodi se da RT Balkan, ruski državni medij pod sankcijama EU, i dalje emituje program na srpskom jeziku putem kablovskog operatera Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, na osnovu dozvole koju je prethodni saziv Saveta REM izdao 2024.

U dokumentu se ocenjuje da nije ostvaren napredak u oblasti procesuiranja ratnih zločina, kao i da pravosuđe Srbije ni u jednom krivičnom postupku za ratne zločine nije dosudilo novčanu naknadu žrtvama.