Da li Donald Tramp dobija svoj rat protiv medija?

Odgovor na pitanje da li su Tramp i njegovi saveznici dobili svoj rat protiv medija ili su barem doveli tu industriju u slabiji položaj nego ranije nije tako jednostavan, piše Gardijan.

Spisak napada je zapanjujuće dug.

Tramp i njegovi saradnici pokrenuli su brojne tužbe protiv medijskih kuća koje im nisu naklonjene; televizijske mreže koje su objavljivale kritičke priloge o Trampovim potezima, uključujući ABC, bile su izložene regulatornom pritisku nekada nezavisne Savezne komisije za komunikacije (FCC); pristup novinara predsedničkoj administraciji i Pentagonu bio je ili ukinut ili značajno ograničen; administracija je koristila radno zakonodavstvo kako bi izvršila pritisak na Njujork tajms putem tužbe pred Komisijom za jednake mogućnosti zapošljavanja (EEOC), koju je list osudio kao „politički motivisanu“.

Možda najviše zabrinjavajuće za zagovornike Prvog amandmana američkog Ustava jeste to što je savezna vlada izvršila pretres doma novinara Vašington posta i, prema izveštajima, izdala sudske pozive, koji su kasnije povučeni, novinarima Vašington posta i Volstrit žurnala zbog njihovog izveštavanja o „pitanjima nacionalne bezbednosti“.

U možda najznačajnijoj eskalaciji do sada u Trampovom sukobu sa medijima, Njujork tajms je u petak objavio da je petoro njegovih novinara dobilo sudske pozive kojima se obavezuju da ove nedelje svedoče pred velikom porotom u Njujorku.

„Ovaj drski čin treba posmatrati kao ništa drugo do pokušaj da se javnost spreči da sazna šta se dešava u njihovoj zemlji, zastrašivanjem novinara kako bi odustali od obavljanja svog posla“, rekao je tim povodom advokat Tajmsa Dejvid Mekro.

Čak Tod, bivši voditelj na televiziji NBC, rekao je da je Trampova administracija „uspešno prodrla u novinarske redove“ povećavajući broj i značaj konzervativnih influensera koji su po pravilu naklonjeni predsedniku.

„Razvodnili su novinarski korpus tako da sada tamo u suštini postoje novinari-navijači, pro-Tramp influenseri, ili kako god želite da ih nazovete, koji učestvuju u novinarskom krugu“, rekao je za Gardijan.

„U tom smislu, imam osećaj da su uspeli da umanje uticaj novinara koji se bave odgovornošću vlasti“.

Iako televizijske mreže poput CBS Newsa i dalje objavljuju kvalitetne izveštaje o Trampovoj administraciji, deo javnosti i dalje na takvo izveštavanje gleda sa sumnjom zbog bliskih veza između najvišeg rukovodstva kompanije i Trampove administracije – kao i zbog ustupaka koje su tadašnji vlasnici napravili kako bi dobili odobrenje FCC-a za završetak spajanja tokom leta 2025. godine.

Ti vlasnici bliski Trampu – Dejvid Elison i njegov otac, milijarder iz kompanije Oracle Lari Elison – već su dobili dozvolu Ministarstva pravde da preuzmu predsednikovu najomraženiju kablovsku mrežu, CNN, što je izazvalo zabrinutost da bi izveštavanje te mreže o administraciji moglo biti ublaženo kako bi se Trampu udovoljilo.

Iako je nesporno da medijske kompanije posluju u uslovima nestabilnosti i neizvesnosti koji bi u uobičajenim okolnostima mogli da oslabe njihovo izveštavanje, neki rukovodioci u medijskoj industriji tvrde da je novinarski rad i dalje kvalitetan uprkos takvim okolnostima.

„Mislim da je najveći dokaz da mediji i dalje obavljaju svoju ulogu u pozivanju vlasti na odgovornost činjenica da je ova administracija potpuno opsednuta curenjem informacija“, rekao je u intervjuu Marti Baron, bivši glavni urednik Vašington posta.

„Bilo je ogromno mnogo zaista dobrog rada, čak i u medijskim institucijama za koje se tvrdilo da su popustile pred Trampom. Svakog dana izlazi nova priča o onome što se dešava u ovoj administraciji i nečemu što očigledno razbesni administraciju, a oni kao odgovor pojačavaju napore da zaustave curenje informacija, idući do krajnosti kakvu ranije nismo videli.“

FBI je, naime, u januaru izvršio pretres doma novinarke Vašington posta Hane Natanson, nakon što je list objavio kritičke tekstove o umešanosti SAD u Venecueli, pre i posle hapšenja tadašnjeg venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.

Njen radni računar i dalje se nalazi u posedu savezne vlade, dok sudija za prekršaje pregledava njene fajlove u potrazi za poverljivim informacijama koje je navodno odao savezni ugovarač protiv kojeg se vodi postupak u Merilendu.

Tramp je takođe pretio da će tužiti Tajms i CNN, iako to nije učinio, zbog izveštavanja o procurelom preliminarnom obaveštajnom izveštaju koji je doveo u pitanje efikasnost američke vojne operacije bombardovanja u Iranu u junu 2025. godine. Početkom aprila zapretio je zatvorskom kaznom neimenovanom novinaru koji ne bi otkrio izvor informacije da se drugi američki vojni pilot i dalje vodi kao nestao nakon što ga je Iran oborio.

Kada je ocenio rad medija, Baron je istakao da je nemoguće utvrditi „efekat zastrašivanja“ koji proizvode Trampovi postupci i izjave.

ABC je u pravnom podnesku od 6. jula, kojim se usprotivio istrazi FCC-a protiv dnevne emisije The View zbog moguće povrede pravila o jednakom vremenu emitovanja za intervjue sa političkim kandidatima, naveo da postupci komisije „već ograničavaju slobodu govora uoči predstojećih opštih izbora 2026. godine, a svaki dan neizvesnosti dodatno uvećava tu štetu“ – iako kompanija nije navela konkretne primere.

„Pitanje je: koje su to priče koje ne vidimo?“, rekao je Baron. „Ne znamo koje su priče možda zadržane zbog straha od odmazde Donalda Trampa“.

Jedan iskusni televizijski novinar, koji je zatražio anonimnost kako bi zaštitio svoje profesionalne odnose, rekao je da su neki rukovodioci televizijskih mreža oprezni kako ne bi izazvali Trampov gnev.

„Prilično je jasno da veće medijske kompanije jednostavno ne žele da budu mete. Dakle, ne mogu da vam kažem da one govore: ‘Povucite se’, ali je sasvim očigledno da su ublažile svoj pristup. Spustile su ton retorike“, rekao je iskusni novinar.

„Mislim da je deo razloga jednostavno strah da postanu meta, jer rukovodioci to ne žele, pošto sve ove kompanije mogu biti izložene pritisku vlade, a Tramp je pokazao da će koristiti državne institucije kako bi kažnjavao kompanije.“

Ipak, brojne medijske kompanije su se suprotstavile administraciji, a najistaknutiji primeri su ABC i Njujork tajms.

Televizijska mreža se odlučno suprotstavila istrazi FCC-a protiv emisije The View, kao i veoma neuobičajenom nalogu komisije da osam lokalnih televizijskih stanica koje poseduje i kojima upravlja podnesu zahtev za obnovu licenci godinama ranije nego što je uobičajeno. Taj nalog usledio je dan nakon što su predsednik i Melanija Tramp pozvali ABC da otpusti voditelja kasnovečernjeg programa Džimija Kimela zbog neumesno tempirane šale.

„Nema sumnje da smo videli kukavičku kapitulaciju, sporazume potpisane pod pritiskom, rukovodioce koji preispituju sopstvene redakcije i voditelje skinute sa programa kako bi se izbegao sukob“, rekla je Ana M. Gomez, jedina demokratska članica FCC-a.

„To je sraman period američke istorije sa kojim ćemo morati da se suočimo i o kojem ćemo morati da razmišljamo. Ali mislim da se tok događaja menja. Spremnost ABC-a i Diznija da se bore umesto da se povuku pokazuje drugim emiterima da je vreme da pokažu odlučnost i pronađu hrabrost da učine isto.“

Njujork tajms, na čijem je čelu izdavač A. G. Salcberger, odbacio je strategiju popuštanja i direktno se suprotstavio administraciji.

Podneo je više tužbi kako bi svojim novinarima vratio pristup Pentagonu, dok se istovremeno brani od tužbi pokrenutih protiv njega.

Kada su članovi administracije kritikovali izveštavanje Tajmsa na društvenim mrežama, kompanija je odgovarala snažnim a ponekad i veoma oštrim saopštenjima u odbranu svog rada, često nekoliko puta dnevno.

Međutim, neke medijske kompanije su se uzdržale od direktnog tuženja administracije, bilo zbog straha da bi izgledale kao protivnici vlasti, bilo jednostavno zbog troškova angažovanja skupih korporativnih advokata.

„To je zaista skup poduhvat i mislim da su ljudi zabrinuti zbog trošenja svojih resursa“, rekao je jedan advokat iz medijske industrije.

Iako je Baron rekao da su mediji „izuzetno dobro obavili posao ostajući verni svojoj misiji“ u izveštavanju o administraciji, dodao je: „Pred nama su još dve i po godine ovoga, a pritisak će samo rasti. Već je ogroman“.