Pretnje Rusije i Kine: Japan, prvi put od Drugog svetskog rata, osniva obaveštajnu agenciju

Japanski lideri su poslednjih meseci iza zatvorenih vrata kontaktirali partnere poput Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Nemačke, tražeći savete o tehnologiji, kadrovima i prioritetima, sledi iz razgovora sa zvaničnicima iz Japana i drugih zemalja.

Desetine ruskih špijuna poslednjih godina preselili su u Japan, pošto je ta zemlja postala jedno od ključnih mesta u naporima Kremlja da nabavlja delove za oružje, šalje ih u Rusiju i zaobilazi sankcije. Strani zvaničnici su upozoravali Japan na ove aktivnosti, ali je zemlja sporo reagovala.

Japanski obaveštajni sistem je dugo bio fragmentisan, pri čemu su službenici odbrane, diplomate, policija i drugi prikupljali i analizirali informacije, ali bez međusobne razmene obaveštajnih podataka između institucija. To je, prema mišljenju stručnjaka, ostavilo zemlju posebno ranjivom na špijunažu i strano mešanje.

Stvaranje domaće obaveštajne agencije predstavlja jedan od stubova napora premijerke Sanae Takaiči da ukloni ograničenja u oblasti odbrane i bezbednosti koja su Japanu nametnuta nakon rata, dok se zemlja suočava sa sve većim pretnjama iz Kine, Rusije i Severne Koreje.

Takaiči, konzervativna političarka koja je predstavila viziju „snažnog i prosperitetnog“ Japana, već je ukinula zabrane izvoza oružja i pokrenula najveće jačanje odbrane Japana u posleratnoj istoriji.

Sada želi da Japan učini više kako bi zaštitio državne tajne i ključne tehnologije, kao i da se odbrani od operacija stranog uticaja – naročito onih koje predvodi Kina.

Kina je poslednjih godina, prema istraživačima iz Citizen Laba, grupe za istraživanje sajber bezbednosti, kreirala sajtove predstavljene kao japanski informativni portali kako bi širila dezinformacije naklonjene Pekingu.

Japanski zvaničnici smatraju da su obaveštajne sposobnosti zemlje „zamrznute u vremenu već decenijama“, rekao je Endrju Širer, australijski ambasador u Japanu, koji je neformalno savetovao vladu gospođe Takaiči.

„Velika je stvar to što je premijerka odlučila da ovo postavi kao prioritet“, rekao je on, „i što ulaže politički kapital kako bi to sprovela“.

Širer, koji je od 2020. do prošlog decembra bio generalni direktor australijske Nacionalne obaveštajne službe, postao je posebno uticajan glas u ovom procesu.

Kada je Takaiči posetila Kanberu u maju, zahvalila je australijskom premijeru Entoniju AlbanEziju što je imenovao ambasadora sa obaveštajnim iskustvom, prema rečima dvojice zvaničnika upoznatih sa tom posetom.

Njujork tajms je saznao da su poslednjih meseci obaveštajni zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država, glavnog bezbednosnog saveznika Japana, ponudili savete o sistemima sajber odbrane i metodama suprotstavljanja industrijskoj špijunaži, prema rečima dve osobe upoznate sa razgovorima.

Amerikanci su takođe dali mišljenje o načinima jačanja kontrole stranih investicija i delovanja stranih agenata u Japanu, navele su te osobe.

Šef nemačke spoljne obaveštajne službe, poznate kao BND, nedavno je posetio Tokio, između ostalog kako bi razgovarao o novoj japanskoj agenciji i načinima poboljšanja razmene obaveštajnih podataka između dve zemlje, prema rečima dve osobe upoznate sa posetom.

Australijski zvaničnici savetovali su Japan u vezi sa tehnologijom, kao i strategijama za usklađivanje različitih ministarstava kako bi delovala kao tim i međusobno delila informacije, rekao je Širer.

Japanska vlada odbila je da komentariše da li traži pomoć stranih zvaničnika u procesu formiranja agencije, navodeći samo da „redovno održava blisku saradnju sa partnerima iz relevantnih zemalja“.

Sećanja na carski Japan

Planovi Takaiči, koji predviđaju centralizaciju prikupljanja obaveštajnih podataka pod nadzorom premijera i podsticanje razmene informacija između različitih institucija, naišli su na kritike, uključujući i one iz Kine, koja ju je optužila za militarizam.

U samom Japanu, neki poslanici i aktivisti tvrde da nova agencija nema dovoljnu kontrolu i nadzor i da se protivi pacifističkim idealima zemlje. Sećanja na carski Japan i dalje su prisutna, uključujući period delovanja policijske i obaveštajne službe poznate kao Tokko, koja je uoči Drugog svetskog rata progonila kritičare vlade.

Micuho Fukusima, opoziciona poslanica u parlamentu, rekla je da je odsustvo posebne obaveštajne agencije tokom prethodnih osam decenija bilo izbor „ukorenjen u posvećenosti Japana da bude miroljubiva nacija koja se odriče rata, kao i rezultat lekcija naučenih iz sopstvene istorije“.

Nova agencija, rekla je ona, „ugrožava pravo na privatnost i druga prava i otvara put ka društvu nadzora“.

Takaiči i njeni saveznici branili su osnivanje agencije, koja je deo šireg paketa predloženih promena japanskog bezbednosnog sistema. Takaiči želi da Japan ojača svoje zakone protiv špijunaže, a takođe je izrazila podršku ideji stvaranja posebne spoljne obaveštajne službe nalik CIA-i.

Japan je jedna od retkih velikih svetskih sila koja nema takvu agenciju.

Očekuje se da će nova agencija, sa budžetom od oko 407 miliona dolara, početi da radi do decembra i da će u početku imati nekoliko stotina zaposlenih, uključujući softverske inženjere, analitičare za sajber bezbednost i službenike zadužene za veze sa inostranstvom. Prema japanskim medijima, agencija planira da sledeće godine organizuje prijemne ispite za nove kadrove.

Agencija će predstavljati centralno mesto za prikupljanje i analizu obaveštajnih podataka u Japanu. Ona će pomagati u koordinaciji rada oko 33.000 ljudi uključenih u obaveštajne aktivnosti širom japanske vlade, uključujući policiju, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.

Japan već ima kabinet koji bi trebalo da koordinira protok informacija, ali taj organ nema ovlašćenja da primora institucije da međusobno dele obaveštajne izveštaje.

Kao deo promena koje predlaže gospođa Takaiči, Japan će takođe osnovati poseban obaveštajni savet koji će služiti kao centralni komandni centar, a kojim će predsedavati premijer.

U saopštenju, portparol japanskog kabineta naveo je da je obaveštajna agencija neophodna, između ostalog, kako bi pomogla u suzbijanju krađe poverljivih informacija putem sajber napada i širenja dezinformacija usmerenih na uticanje na političko odlučivanje.

Portparol je rekao da vlada radi na proceni „aktivnosti stranih subjekata i obezbeđivanju informacione bezbednosti u javnom i privatnom sektoru“.

Raj za špijune

Problemi Japana sa obaveštajnim sistemom mogu se pratiti do perioda nakon Drugog svetskog rata, kada je njegov nekada snažan bezbednosni sistem razgrađen tokom okupacije Japana pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država.

Japan je postao zavisan od Amerikanaca kada je reč o obaveštajnim informacijama iz inostranstva. U zemlji nije postojala velika podrška za stvaranje nezavisne špijunske agencije zbog zloupotreba službe Tokko.

Japan je u narednim decenijama postao poznat kao „raj za špijune“ – mesto gde su bezbednosne institucije bile izolovane jedna od druge, gde su političari, akademici i novinari lako mogli biti korumpirani, a strani agenti mogli da deluju gotovo nekažnjeno.

Šinzo Abe, najdugovečniji japanski premijer, započeo je 2013. ukidanje mnogih ograničenja u oblasti odbrane i prikupljanja obaveštajnih podataka koja su poticala iz perioda nakon Drugog svetskog rata. Abe, koji je ubijen 2022. godine nakon odlaska sa funkcije, bio je mentor Takaiči.

Kao tvrdi konzervativci u vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji, delili su stav da je Japan previše vremena proveo izvinjavajući se zbog ratnih zločina, umesto da obnovi svoje bezbednosne kapacitete.

Abe je osnovao Savet za nacionalnu bezbednost i sekretarijat po uzoru na američki model, a zalagao se i za zakon o državnim tajnama kako bi se suprotstavio reputaciji Japana kao zemlje iz koje informacije često cure. Želeo je da Japan funkcioniše kao „normalna“ država, sposobna da se zaštiti i da igra značajniju ulogu na globalnoj sceni.

Takaiči nastavlja da razvija viziju Abea. Njena vlada je takođe osnovala komitet za strane investicije, po uzoru na slično telo u Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi se suprotstavila krađi osetljivih tehnologija.

Uspeh Takaiči, prema mišljenju analitičara, zavisiće od toga da li će uspeti da ukloni prepreke unutar japanske birokratije i da primeni veštačku inteligenciju i druge tehnologije u prikupljanju i analizi obaveštajnih podataka.

„Ovo je veliki korak ka stvaranju potpuno integrisane i snažne obaveštajne zajednice“, rekao je Ričard Semjuls, profesor političkih nauka na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), koji je napisao istoriju japanske obaveštajne zajednice. „Ali Japan još nije obaveštajna supersila, i oni su toga svesni.“