Političke bitke Zelenskog i novi preokret u vladi Ukrajine

Međutim, na domaćem frontu se nazire još jedna, manje sjajna bitka: političke borbe Zelenskog dok pokušava da svoju ratnu vladu zadrži u milosti iscrpljenog ukrajinskog biračkog tela, piše RSE.

Zelenski je 12. jula naredio još jednu veliku rekonstrukciju svog kabineta, smenivši premijera. To je drugo preuređenje vlade ove godine i najmanje treće od početka sveopšteg rata Rusije u februaru 2022. godine.

„Kadrovske promene će početi u Ukrajini kako bi se osigurala primena ažurirane političke strategije“, rekao je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama 12. jula. Nije dao nikakva dalja objašnjenja.

Uglavnom popularan kao prvi i jedini predsednik zemlje u ratno vreme, Zelenskom popularnost opada. Raste pritisak da popusti i raspiše nove izbore, nešto što njegovi politički saveznici tvrde da je bilo nemoguće zbog uvođenja vanrednog stanja usled rata.

Nekoliko je političkih ličnosti koje čekaju priliku da pokušaju da svrgnu Zelenskog. Bivši vrhovni komandant Ukrajine, koji je sada ambasador u Londonu, glavni je među njima.

„Ukrajina je i dalje u ratu i ne može imati izbore, tako da su ove vrste rotacija jedini način da se dovede ‘sveži’ efikasni kadar“, rekla je Orisija Lucevič, analitičarka i šefica Ukrajinskog foruma u Chatham House-u iz Londona.

U tim preokretima, Julija Sviridenko, cenjena tehnokratkinja koja je dovedena pre skoro tačno godinu dana, smenjena je sa mjesta premijerke. Zelenski nije odmah objavio svoj izbor za zamenu.

Smena Sviridenko, rekla je Lucevič, verovatno je delimično posledica njene političke povezanosti sa Andrijem Jermakom, bivšim šefom kabineta Zelenskog.

Jermak je primoran na ostavku prošlog novembra nakon što je bio umešan u veliki korupcijski skandal koji je uključivao mito u energetskom sektoru i sisteme protivvazdušne odbrane.

Zelenski ga je na kraju zamenio drugim istaknutim Ukrajincem koji je viđen kao potencijalni politički rival: Kirilom Budanovim, enigmatičnim šefom vojnoobaveštajne agencije odgovorne za nekoliko spektakularnih operacija protiv ruskih snaga.

„Sviridenko je takođe bila povezana sa Jermakovim nasleđem, jer je bila percipirana kao njegova štićenica“, rekla je Lucevič. „Njena zamena će takođe pokazati Ukrajincima da Zelenski čisti izvršnu vlast od Jermakovog uticaja“.

Jevgen Mahda, politikolog i direktor Instituta za svetsku politiku u Kijevu, sugerisao je da je to bila iznenadna odluka.

„Premijerka, na koju nije bilo javnih primedbi osim od opozicije, dolazi na sastanak sa predsednikom i tamo joj je rečeno da mora da podnese ostavku“, rekao je on.

Percepcija da je ona „Jermakov čovek“ stajala je iza nje, ali Mahda je rekao da je redovno govorila protiv Jermaka.

Kancelarija premijera ima manje moći od predsednika, tako da se posao uglavnom sastoji od vođenja zakonodavnih pitanja u parlamentu, kao i sastanaka kabineta.

Prema ukrajinskom zakonu, ostavka premijera zahteva odobrenje parlamenta i podrazumeva ostavku cele vlade.

Glavni kandidat

Među vodećim kandidatima za zamenu Sviridenko je Serhij Korecki, generalni direktor Naftogasa, najveće državne naftne i gasne kompanije, glavnog izvora državnih prihoda i politički moćne korporacije.

Otprilike u isto vreme kada je objavljena reorganizacija, Zelenski je objavio fotografiju sa Koreckim, rekavši da je on „osigurao da se nacionalni interesi Ukrajine poštuju“ dok se brinuo o „izuzetno složenom sektoru“.

„Slažem se da je Korecki glavni kandidat“, rekao je Volodimir Fesenko, politički analitičar iz Kijeva. „On je ličnost sa pozitivnom reputacijom, kako na Zapadu tako i u Ukrajini, koja nema nikakav negativan teret“.

„Ima reputaciju dobrog menadžera, a istovremeno, recimo, nema posebne političke ambicije ili bliske političke veze sa različitim političkim frakcijama ili grupama oligarha“, rekao je za Ukrajinski servis RSE.

Kritičari Zelenskog su osudili ovu najnoviju reorganizaciju, rekavši da gazi ustavne norme Ukrajine.

„Ko će biti sledeći premijer Ukrajine? To apsolutno ništa ne znači. Ništa“, rekao je Serhij Rudenko, politički kolumnista i autor biografije Zelenskog. „Zelenski, uprkos ustavu, razrješava i imenuje šefove vlade… Nema konkurencije. Nema vladinog programa. Nema procene nakon smjene“.

„Osoba koja je preuzela sva ovlašćenja u ovoj državi je Volodimir Zelenski“, rekao je Rudenko. „Svi ostali su samo deo predsednikove pratnje“.

Dva druga manje verovatna kandidata za premijera uključuju Mihala Fedorova, mladog birokratu koji je predvodio napore digitalne transformacije u vladi i prihvatio inovacije dronova kao važno oružje u ratu.

Takođe, Denis Šmigalj, koji je služio na raznim pozicijama pod Zelenskim, uključujući i mandat premijera.

Ukrajinski mediji su takođe pokrenuli pitanje mogućnosti da Fedorov izgubi mesto ministra odbrane čak i ako ne bude izabran za premijera. List Ukrajinskaja pravda je objavio da je Fedorov bio u „sistemskom sukobu“ sa drugim članovima kabineta koji su bili uključeni u vojne troškove, zbog Fedorovljeve navodne nespremnosti da se upusti u sumnjive zakulisne poslove i druge prakse.

Nazire se na horizontu

Zelenski je prvi put izabran na vlast 2019. godine ubedljivom pobjedom na izborima, Ukrajinci su ga izabrali privučeni njegovim obećanjem da će pronaći način da okonča tenzije sa Moskvom.

Tri godine kasnije, Rusija je pokrenula invaziju, a popularnost Zelenskog je porasla dok su se Ukrajinci okupljali zbog staloženosti i prkosa ratnog lidera.

Ali, više od četiri godine kasnije, Ukrajinci su iscrpljeni borbama, koje ne pokazuju znake jenjavanja. Prošla zima bila je jedna od najgorih za Ukrajince, nakon što je Rusija više puta napadala energetski infrastrukturu.

Zelenskom je popularnost takođe opala zbog niza skandala, na primer, oko nabavke hrane za oružane snage 2023. godine.

Istraga o korupciji oko Jermaka, koga Zelenski poznaje još iz svoje ranije karijere glumca i komičara, bila je najgora koja je pogodila njegovo predsedništvo i dovela je do smenjivanja ministara pravde i energetike, što je dodatno umanjilo njegovu popularnost.

Ankete javnog mnjenja pokazuju da bi najkredibilniji izazivač Zelenskom, ako bi izbori bili održani ove godine, bio Valerij Zalužni, penzionisani general koji je komandovao ukrajinskim oružanim snagama tokom prve dve godine rata.

Smenjen je u februaru 2024. godine, sklonjen iz unutrašnje politike i poslat u London na važnu diplomatsku poziciju: ambasadora u Velikoj Britaniji.

Unutar Ukrajine, javna je tajna da Zalužni planira da izazove Zelenskog ako mu se ukaže prilika. Prema pisanju lista Ukrajinska pravda, Zelenski je pozvao Zalužnog nazad u Kijev sredinom juna, otprilike u vreme kada je Kier Starmer doneo odluku da se povuče sa mesta britanskog premijera.

Tokom sastanka, Zelenski je navodno pitao Zalužnog da li namerava da se kandiduje za predsednika ako bi izbori bili održani kasnije ove godine. Zalužni je rekao „da, hoću“, prema pisanju lista.