Japanu trebaju gastarbajteri, ali otpor je veliki

„Bila sam šokirana. Previše je plaćati 100.000 jena da bih produžila vizu svake tri godine“, kaže Srijana Sunar, 29-godišnja Nepalka koja radi u fabrikama u Japanu od 2018. Ona mesečno zarađuje 145.000 jena (790 evra).

Japanska vlada je krajem maja donela je zakon kojim se maksimalna naknada za promenu statusa boravka ili produženje boravka povećava desetostruko: s dosadašnjih 10.000 na 100.000 jena i to do kraja marta 2027.

Srijananin suprug, Spandan Sunar, koji od 2016. radi u Japanu u jednoj transportnoj kompaniji i još u jednoj školi japanskog jezika, kaže za DW da njegove dugogodišnji napore japansko društvo „nije nagradilo“.

„Nismo ovde tek došli. Imamo urednu vizu, poštujemo pravila i plaćamo poreze. Ali naša sloboda izbora posla i radnih uslova veoma je ograničena“, kaže on i to na tečnom japanskom.

Mladi par, koji se venčao u Japanu 2022, nada se da će moći da podnese zahtev za trajni boravak – ali samo ako to budu mogli sebi da priušte.

Prema istom zakonu, gornja granica naknade za dozvolu trajnog boravka porasla bi s 10.000 na 300.000 jena. To je još jedna velika prepreka za taj par, s obzirom na to da se godišnji prihod veći od tri miliona jena generalno smatra neformalnim uslovom koji većina podnosilaca zahteva mora da ispuni.

Demografski pad Japana

Prema podacima tamošnjeg Zavoda za statistiku, japanskih državljana je u aprilu 2025. bilo oko 119,7 miliona, što je pad od 941.000 u odnosu na godinu ranije.

Istovremeno, broj stranih državljana u Japanu raste tempom koji nadoknađuje otprilike 40 odsto tog pada. Prema podacima Agencije za imigracione usluge, krajem 2025. u zemlji je boravilo oko 4,125 miliona stranih državljana, što je rast od više od 356.000 u odnosu na prethodnu godinu.

„Strani radnici su nezamenjivi. Bez njih društvo ne bi moglo da funkcioniše“, kaže za DW Tošihiro Mendžu, stručnjak za japansku imigracionu politiku.

„Nemoguće je u potpunosti nadoknaditi nedostatak radne snage samo povećanjem učešća žena na tržištu rada ili korišćenjem robota“, kaže Mendžu, koji je ujedno i gostujući profesor na Univerzitetu za međunarodne studije Kansai.

„Realnost je takva da broj stranih radnika raste u svim sektorima — od visokokvalifikovanih zanimanja, a pre svega do oblasti nege. Ljudi koji podržavaju osnovnu infrastrukturu društva — nestaju“, dodao Mendžu.

Japan pooštrava pravila za imigraciju

U januaru je uprava premijerke Sanae Takaiči usvojila paket strožih mera koje se odnose na strane državljane.

Naziv paketa glasi: „Sveobuhvatne mere za prihvatanje i koegzistenciju stranih državljana“. Donesen je nakon što je vlada u novembru 2025. osnovala „Štab za politiku prema stranim državljanima“.

Pooštrene mere podrazumevaju dvostruko duže vreme života u Japanu – čak 10 uzastopnih godina. A tu je znanje japanskog jezika kao preduslov za trajni boravak.

„Mnogi naši sistemi nisu bili osmišljeni tako da funkcionišu s ovolikim brojem stranih posetilaca i stanovnika“, kaže za DW Takaši Jamašita, poslanik Liberalno-demokratske stranke koji ujedno predsedava jednim od projektnih timova u okviru Štaba za politiku prema stranim državljanima.

„Povlačimo jasnu liniju: čvrsto ćemo podržati one koji sistem koriste pravilno, a odlučno ćemo nastupiti protiv svake zloupotrebe i prekomernog korišćenja sistema. Trudimo se da uklonimo osećaj nepravde u javnosti“, naglašava Jamašita.

„Isto tako je važno stvoriti okruženje u kojem zakoniti strani stanovnici, koji žele da doprinesu japanskom društvu, mogu da žive spokojno i da napreduju kao punopravni članovi lokalnih zajednica“, dodao je.

Janika Rongpajroj, 35-godišnja tajlandska istraživačica koja radi u Univerzitetskoj bolnici Čiba u blizini Tokija, kaže da joj je do sada sve teklo glatko u izgradnji karijere u kliničkoj farmaciji, uključujući i vizu i traženje posla.

Ali uprkos tome što je 2024. doktorirala u Japanu, ove promene politike su, kaže, u određenoj meri uticale na njena razmišljanja o dugoročnim planovima u Japanu.

Rastuće negativno raspoloženje prema strancima

Pooštravanje politike prema stranim državljanima dolazi u trenutku kada u japanskoj javnosti raste zabrinutost u vezi sa strancima.

Prema jednoj anketi sprovedenoj između oktobra i decembra 2025. godine, 37 odsto ispitanika izjavilo je da „smatra da je loše“ što se broj stranaca povećava na japanskim radnim mestima i u zajednicama. To je porast od 10 procenata u odnosu na prethodnu anketu iz 2024.

Jedan 26-godišnji japanski konsultant iz Tokija, koji je razgovarao s DW-om pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da ga brine to što se „suživot sa strancima nekontrolisano promoviše – bez dovoljno razumevanja i kompromisa po pitanju javne bezbednosti i društvenih normi“.

„U Japanu, na primer, postoji određeni nivo konsenzusa oko nepisanog pravila da čovek u javnom prostoru treba da vodi računa o drugima. Međutim, uočavam ponašanja poput slušanja muzike bez slušalica ili telefoniranja u vozovima, a to mnogim ljudima izaziva osećaj nelagode. Japanci izbegavaju da direktno ukažu na takvo ponašanje. Osećaju nelagodu, ali niko ništa ne govori“, kaže.

Jedna 34-godišnja Kineskinja zaposlena u IT-kompaniji u Tokiju za DW objašnjava da se „stvarnost stranih radnika u Japanu razlikuje u zavisnosti od njihove nacionalnosti“. „Za ljude poput mene, koji dolaze iz Azije, očekuje se da se više ponašamo kao Japanci“, dodala je.

Koki Jamaguči, 27-godišnji japanski student postidiplomskih studija iz Osake, za DW kaže da oseća kako se „među Japancima postepeno nakuplja negativan osećaj da su japanska kultura i identitet ugroženi od strane drugih zemalja“.

Ekstremna desnica napreduje

Japanska krajnje desničarska stranka Sanseito iskoristila je to negativno javno raspoloženje i lansirala slogan: „Japanci na prvom mestu“. S njime je ostvarila značajan napredak na izborima za gornji dom u julu 2025.

Sači Takaja, vanredna profesorka na Univerzitetu u Tokiju, za DW objašnjava da je „Sanseito uspešno nametnula pitanje ’stranaca’ na političku agendu“.

„Administracija premijerke Takaiči tvrdi da jasno razgraničava svoju politiku od ksenofobije – ali u praksi sprovodi ksenofobnu politiku“, ocenjuje ona.

Takaja dodaje i da je vlada bivšeg premijera Šinzoa Abea tvrdila da čak i nema zvaničnu „imigracionu politiku“ – s ciljem da odbije javnu kritiku. Istovremeno je Abe, povećao broj stranih radnika preko tzv. sistema „Specified Skilled Worker“.

Ostaje otvoreno da li će tvrđi kurs premijerke Sanae Takaiči prema stranim radnicima na kraju da dovede do smanjenja njihova broja.

Za Nepalca Spandana Sunara, koji već deset godina živi i radi u Japanu, budućnost je neizvesna. Ali uprkos visokim troškovima i strožoj politici prema stranim radnicima, njemu i supruzi ne preostaje ništa drugo nego da ostanu.

„Nema drugog izlaza nego da ostanemo u Japanu“, kaže on – i ujedno dodaje da bi za Japan bio „gubitak“ ako bi nova politika prisilila strane radnike da odu:

„Stvaranje okruženja u kojem bi nas podsticali da ostanemo i doprinesemo – to bi na kraju krajeva koristilo i samom Japanu.“