U Srbiji nepravda teče iz Ustava i zakona

Mi treba da se odmah probudimo i promenimo Ustav i zakone koji urušavaju kako državu tako i građane. Tzv. „Mrdićevi zakoni“ su samo vrh ledenog brega u zakonodavnoj politici Srbije. Ovaj zakonodavni ledeni breg u Srbiji treba odmah otopiti. Poplava je neminovna, ali će voda da se povuče. Ustav i zakoni koje sada imamo su manje evropski od onih evropskih zakona koje smo imali.

U Srbiji nepravda teče iz Ustava Srbije, iz Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o parničnom postupku, Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Nepravde po državu i građane su mnogobrojne, izlaze kao pritoke i prave reku nepravde. Npr. pritoke nepravde su:

* da Ustav Republike Srbije ne sadrži odredbu da Ustavni sud preventivno ocenjuje međunarodne ugovore koji nastaju usmeno u pregovorima,

* da javni tužilac pokreće istragu, a ne istražni sudija,

* da su najteža krivična dela protiv države sistematizovana na njegovom kraju,

* da je saglasno odredbi čl. 63. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršni poverilac dužan da u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave naznači konkretno određenog i mesno nadležnog javnog izvršitelja da sprovede izvršenje,

* da u slučajevima naplate novčanih potraživanja sa bankovnih računa sud donosi odluku o plenidbi i prenosu potraživanja, ali tu odluku ne dostavlja direktno banci dužnika nego javnom izvršitelju,

* da je za naplatu duga od oko 450.000,00 dinara predujam i nagrada javnog izvršitelja 49.000,00 dinara.

U ovom segmentu sistem izvršenja i obezbeđenja u Srbiji u oblasti naplate novčanih potraživanja postao je prekomplikovan i finansijski opterećujući za građane i nepravičan. Umesto jednostavne i efikasne naplate duga, postupak je dodatno opterećen troškovima javnih izvršitelja, prave „proces“ ni iz čega i manipulativne troškove kako bi se što više naplatili u izvršenju.

Simpatično je i to u zakonu da javni izvršioci donose zaključak da je izvršni postupak zaključen iako izvršni poverilac nije naplatio uplaćeni predujam i nagradu koji su ostali kod javnog izvršioca, pa ako izvršni poverilac po prijemu zaključka u roku od 8 dana obavesti javnog izvršitelja da mu se i to plati, ide kod javnog izvršioca „proces“ za ovu naplatu obaveštavanjem dužnika da ovo plati (ima i pouku i pravnom leku). Ako ne plati, ide nalog NBS.

Zapravo nije simpatično nego strašno – pravni horor film.

U ovom segmentu ne treba nam javni izvršilac, nemaju ga ni Nemačka ni Slovenija.

Mi živimo pune dve decenije u zakonodavnim prevarama.

Evropsku uniju interesuje stabilan pravni poredak u državi koja želi da bude član EU, a ne toliko sadržaj samog zakona.

U ostvarenju pravde mi zapravo bežimo sami od sebe kako građani tako i država koja zakonskim propisima sama sebe urušava, hoće da bude i neće da bude država u pravosuđu kada donosimo Ustav i zakone kojima sečemo grane na kojima sedimo, a onda ostane golo deblo sa kojeg se lako pada. Izbacujemo državu iz države.

Nemački sistem, uređen kroz Zivilprozessordnung (ZPO), zadržava izvršenje čvrsto u rukama države. Poverilac ne bira izvršitelja, niti postoji potreba za takvim izborom. U slučajevima naplate novčanih potraživanja sa bankovnih računa sud donosi odluku o plenidbi i prenosu potraživanja i tu odluku dostavlja direktno banci dužnika. Banka je tada u obavezi da blokira sredstva i postupi po nalogu suda.

U ovom segmentu nemački sistem uopšte ne koristi izvršitelja kao posrednika. Sud i banka komuniciraju direktno, čime se postupak pojednostavljuje i smanjuju dodatni troškovi. Izvršitelji postoje, ali imaju užu ulogu – prvenstveno u izvršenju na pokretnim stvarima ili u fizičkom sprovođenju određenih radnji.

Ista je situacija u Sloveniji.

Važno je naglasiti da je Srbija ovakav model direktnog izvršenja već imala pre reformi, kada su se novčana potraživanja naplaćivala kroz sudski nalog i bankarski sistem, bez posredovanja javnih izvršitelja i bez dodatnih izvršiteljskih troškova.

Zbog toga je neophodno izvršiti izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju i staviti van snage čl. 63. koji nalaže imenovanje javnog izvršitelja u postupcima kod naplate novčanih potraživanja plenidbom i prenosom sredstava kod NBS.

Na ovaj način građani plaćaju javne izvršitelje bez ikakve potrebe umesto da sud odmah preda predmet NBS.

Autor je advokat u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.