Venecijanska komisija navodno podržala izmene Mrdićevih zakona: Da li je time rešen problem?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na predložene izmene i dopune pet pravosudnih zakona, usvojenih početkom godine na predlog poslanika Uglješe Mrdića.

Kako je najavila, predlog izmena naći će se pred poslanicima već naredne nedelje.

Brnabić je rekla da je tokom višemesečne komunikacije sa Venecijanskom komisijom vlast odgovorila na sve primedbe i dodatno radila na tekstu zakona, zbog čega je, prema njenim rečima, dobijeno „apsolutno pozitivno mišljenje“ savetodavnog tela Saveta Evrope.

Ipak, izjava predsednice Skupštine ne uliva poverenje, s obzirom da je zvanično i dalje nepoznato kakav je stav Venecijanske komisije prema izmenama Mrdićevih zakona, ali i da li predložene korekcije mogu da otklone posledice zakona koja su ugrozila autonomiju tužilaštva i nezavisnost sudstva.

Predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić ocenio je da su „tri rešenja najpogubnija za teško dostignute standarde u pravosuđu“ ostala u tekstovima izmena seta pravosudnih zakona, takozvanih „Mrdićevih zakona“, i rekao da je stav tog sindikata da Venecijanska komisija Saveta Evrope neće dati pozitivno mišljenje o njima.

U preliminarnom mišljenju, kako je Đurić naveo na sajtu sindikata, izvestioci Venecijanske komisije su ocenili da devet od deset rešenja sadržanih u „Mrdićevim zakonima“ nije u skladu sa evropskim standardima.

„Uprkos tome, ministar pravde Nenad Vujić je obmanjivao javnost predstavljajući to mišljenje kao pozitivno, izdvajajući jedino rešenje koje je dobilo podršku i protiv kojeg nikada nisu bili ni Sindikat sudske vlasti, ni druga relevantna strukovna udruženja u Srbiji“, objasnio je on.

Po njegovim rečima, pritisak koji je struka vršila kroz sastanke sa Venecijanskom komisijom, radne grupe i javna slušanja, a i vaninstitucionalno kroz „Marš za pravosuđe“ i brojne javne nastupe u zemlji i inostranstvu, ipak je delimično urodio plodom, jer je Ministarstvo pravde „bilo prinuđeno da odustane od sedam od deset spornih rešenja“, ali su tri „najpogubnija“ ostala u zakonskim tekstovima.

To su: neupućivanje preostala dva javna tužioca u Tužilaštvo za organizovani kriminal, način izbora vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca i ograničenje saradnje tužilaštva sa međunarodnim organima za borbu protiv kriminala.

„Stav Sindikata sudske vlasti je da Venecijanska komisija neće dati pozitivno mišljenje o ta tri rešenja i da pred celom pravosudnom strukom predstoji nastavak borbe da bi i ta rešenja bila trajno uklonjena iz pravnog sistema Republike Srbije“, naveo je Đurić.

Dodao je da je sindikat pažljivo prati plenarno junsko zasedanje Venecijanske komisije, na čijem dnevnom redu je i usvajanje konačnog mišljenje tog tela Saveta Evrope o „Mrdićevim zakonima“ – setu izmena pravosudnih zakona koje su u stručnoj javnosti prepoznate kao „ozbiljan udar na nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva“.

„Očekujemo da će to mišljenje (Venecijanske komisije) u veoma kratkom roku biti i zvanično dostupno stručnoj i opštoj javnosti. Do tada smatramo da je neozbiljno i neodgovorno davati konačne ocene o njegovoj sadržini i značaju“, rekao je Đurić.

Advokat Nikola Lakić smatra da je Ani Brnabić, kao ni Aleksandru Vučiću, teško verovati, čak i kada govore istinu.

„Zato je opravdano pitanje kojoj Ani Brnabić treba verovati – onoj koja tvrdi da Aleksandar Vučić nikada ne podleže pritiscima stranog faktora ili ovoj koja danas kaže da će vlast ispuniti sve primedbe Venecijanske komisije. Kada je reč o takozvanim Mrdićevim zakonima, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić pre svega treba da odgovore zbog čega su ti zakoni uopšte doneti, a ne da li je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na njihove izmene“, ukazuje Lakić za Danas.

Podseća da je sam predlagač zakona ranije izjavio da se oni donose kako bi zaštitili režim Aleksandra Vučića od mogućih tužilačkih i sudskih postupaka.

„Zato je logično postaviti pitanje da li predložene izmene i dalje služe toj svrsi ili, pod pritiskom javnosti, ipak omogućavaju tužilaštvu da radi posao za koji ga građani plaćaju – da goni učinioce krivičnih dela. Izmene zakona koje su trenutno u skupštinskoj proceduri delimično ispravljaju greške i nelogičnosti iz prvobitnog rešenja koje je već usvojeno. Ipak, sa ovim režimom potreban je oprez, jer nikada nije izvesno da li će kroz amandmane pokušati da izmene već usaglašena rešenja i ponovo uvedu odredbe koje bi služile zaštiti vlasti od pravosudne odgovornosti“, objašnjava Lakić.

Advokat i član predsedništva LSV-a Aleksandar Olenik kaže za naš portal da kao i uglavnom do sada, izjava gospođe Brnabić predstavlja poluistinu, spinovanje i političku propagandu.

„Tačno je da su predložene izmene bolje od Mrdićevih zakona, jer su ti zakoni bili katastrofalni, a njihove posledice danas već osećamo i teško će ikada biti u potpunosti otklonjene. Međutim, suština je da nema potrebe za izmenama Mrdićevih zakona – njih treba u potpunosti poništiti“, ističe Olenik.

Dodaje da nema potrebe za komisijama, dodatnim razmatranjima ili slanjem predloga Venecijanskoj komisiji, potrebno je jednostavno staviti van snage sve što je usvojeno i vratiti stanje na ono koje je postojalo pre Mrdićevih izmena.

„Sama činjenica da vlast nije želela da ukine Mrdićeve izmene, već formira komisije i traži mišljenje Venecijanske komisije, pokazuje da nema nameru da ih u potpunosti povuče. Naprotiv, to ukazuje da želi da zadrži deo njihovih efekata, odnosno mehanizme koji omogućavaju dalje urušavanje pravosuđa. Naravno da će Venecijanska komisija oceniti da su nove izmene bolje od Mrdićevih zakona. Međutim, ključno pitanje ostaje isto: ako već prihvatate ocene Venecijanske komisije i brojnih stručnjaka da su Mrdićevi zakoni loši i da uvode direktnu političku kontrolu nad pravosuđem, zašto ih jednostavno niste ukinuli i vratili pravni okvir na stanje koje je postojalo pre njihovog usvajanja?“, zaključuje Olenik.

Podsetimo, Mrdićevi zakoni predstavljaju paket izmena pet pravosudnih zakona koje je krajem 2025. godine predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić, a Skupština Srbije usvojila u januaru 2026. godine. Reč je o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.