Otvoreno pismo gradonačelnici Užica: Dajte ostavku, šta će dobra osoba i stručnjak u SNS sekti?

Dozvolili ste da gradom više upravljaju „dođoši“ nego vi, i da našim građanima kroje kapu, ali i vama. I pristali ste na to.
Vi, intelektualka i dobar stručnjak, utopili ste se u tu kaljugu polupismenih, neodgovornih i alavih malograđanskih šićardžija.

Radim u školi pa znam kako stoje stvari. Razmenjujem informacije sa koleginicama i kolegama iz drugih škola, i znamo kako su se poslednjih dvanaest godina zapošljavali prosvetni radnici. I ne samo oni. Lično znam za mnoštvo ljudi, kako su se zaposlili u javnim preduzećima, i šta su sve morali da rade za SNS. Sami su mi pričali.

Kao prosvetni radnik radila sam u više škola, dugo sam se bavila i novinarstvom, ali onim nezavisnim, nepristrasnim, u godinama kada je Milošević bio na vlasti i kada smo svi trpeli pošasti rata i progona novinara.

Pisala sam o mnogim aferama, kao i moje kolege Mirjana Petrović, Nenad Kovačević i pokojni Zoran Tmušić.

Konačno sam se na neodređeno zaposlila u struci, a imala sam preko 40 godina. Do tada sam radila u struci honorarno na određeno, čistila, držala časove da bih preživela, ujedno radila kao neprijavljeni novinar.

Novinarstvo je bilo slabo plaćeno. No, bila sam istrajna, sa stavom i odlučnošću da se po cenu siromaštva, neću učlaniti u SPS.

Zašto ovo pišem? Zašto sada pišem o sebi?

Zato, što postoje lični izbori. Da se razumemo, ne osuđujem ljude koji su bili prinuđeni da se učlane ili u SPS tada ili SNS sada, radi puke egzistencije. Vaša vlast i vi ste stvorili takav sistem.

Mene čudi da ste vi, kao već dokazani stručnjak, ušli u vrzino kolo SNS sekte. Vi se niste borili za egzistenciju. Imali ste je. I vaša karijera kao stručnjaka mogla je još više da se vine u visine.

Možda ste vi i imali dobru nameru kao Danica Grujičić. Ali, ona je bar shvatila u šta se uplela. Vi očigledno niste.

I ne možete da osporavate sve „skrivene“ istine. „Ovo je mali grad u njemu sve se zna“!

Izbore ste krali, kao bilo gde u Srbiji. Vaša partijska vojska, dobro organizovana, to moram da vam priznam, vršila je pritisak na građane koji su se zaposlili preko stranke, da slikaju svoj glasački listić i da vam pošalju kao dokaz lojalnosti. I ne samo oni, već i članovi njihovih porodica. Obilazili ste za vreme glasanja u nekim selima i preko pedeset starijih ljudi, već pripremljenih da glasaju za vas. Zato vas i nazivaju sektom.

Čak su pojedini direktori škola terali svoje kolege koje su primili u radni odnos na određeno, da zarad opstanka na poslu, rade kampanju od vrata do vrata i to u delu grada u kom gravitiraju roditelji učenika. Da li znate kako su se ti ljudi osećali?

Da li znate da su neki od njih pili lekove za smirenje, jer ih je bilo sramota. Da li znate da su se neki roditelji razočarani zaprepastili, kada su ih videli ispred vrata. Jer dakako, nisu svi bili za SNS.

Da li znate koliko ste degradirani ti ljudi, pa i pojedini direktori, koji su se bezdušno odlučili na taj čin? Duboko ih prezirem, jer ni njima egzistencija nije bila ugrožena. Oni su samo voleli svoju fotelju više nego čast i dostojanstvo, baš kao što i vi volite svoju. Ispovesti tih ljudi izazivali su takav bes i tugu u meni da bi se moj urlik čuo do samog Boga. Dok sam živa, nikada neću zaboraviti njihove reči koje su mi izgovarali kroz plač i jecaje. Ne preterujem ni jednu jedinu reč.

Vaši stranački sastanci su se često pretvarali u urlanje na one koji nisu ispunili zadatke. Ponašali ste se prema ljudima kao da su krpe bespare. Oni su postali „ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom“. Vašom zaslugom.
I, šta je u toku vašeg mandata urađeno? Gotovo ništa.

Dozvolili ste da deponija Duboko, radi bez dozvole nekoliko godina. Samo je pukim slučajem izbegnut akcident većih razmera, pa deponija, zasićena metanom, nije eksplodirala. I, umesto da Milovanović, direktor koji je podneo ostavku krivično odgovara, ali i vi i svi zaduženi za rukovođenjem deponijom, uvalili ste ga u JKP Vodovod. To mu je „kazna“ što je bio dobar i stručan rukovodilac?

Plaža, obilaznica oko Užica, neka nova fabrika, besplatni udžbenici, azil za pse i još mnogo toga najavljenog? Ništa.

Da, vi ne date svoje, baš kao Vučić Babića malograđanskog snoba, Koluviju državnog proizvođača droge, Vesića preletača, neotesanog Gašića, Mitrovićevog sina i da ne nabrajam. Usput, da li se vi kao čovek pitate, šta je bilo sa Cvijanom, koji je otvoreno kritikovao Vučića kada je uvideo šta se radi kada je SNS došla na vlast? Nikome nije jasno šta se desilo tom čoveku.

I nikome nije jasno kako je „skončao“. Njegova porodica se nikada nije oglasila. NJegova smrt se dugo prikrivala. Zar to vama ništa ne govori? I da, kako to da je čuvar Savamale, preminuo u bolnici, naprasno. Primera ima sijaset.

I šta bi od Kliničkog centra u Užicu? Šta bi sa Centrom za mentalno zdravlje, koji sam na tribini u Gradskoj kući lično podržala. Jer ja nisam isključiva, ako je reč o nečem što je potrebno građanima Užica.

Gradonačelnice, krajnje je vreme da se suočite sa istinom, svojom savešću i uzusima morala.

Podnesite ostavku, izvinite se građanima Užica i priključite se građanima na petnaestominitnom gromoglasnom građanskom ćutanju petkom, kada je tuđim nemarom, nestručnošću i alavošću stradalo 15 ljudi i još traje neizvesnost šta će biti sa dve osobe koje se unakažene bore za život. Nije važno što se to nije desilo u Užicu. Ama baš nimalo. Čak minimalno odgovoran, savestan i moralan čovek, pa neka je i u SNS-u, u svim gradovima Srbije, treba da podnese ostavku. Jer SNS sekta je odgovorna za smrt ovih ljudi i direktno i indirektno.

Žmurenje na ovu činjenicu čini vas, kao osobe gradske vlasti, odgovornim, jer ste ako to ne osudite, indirektni saučesnici. Posebno treba da date podršku studentima. Oni su naša deca, zar ne? Ona o kojima je Vučić govorio u kampanji.
Ne zaboravite, vaša ostavka bi vas na neki način rehabilitovala. Mislim da bi građani veoma cenili vaš čin. Pokazali biste da konačno imate i savest i moral.

U suprotnom, jednog dana, koji će neminovno doći, ići ćete hodati pognute glave ulicama ovog grada. Teško ćete se izboriti sa prekorom i prezirom, koji se već stvorio u javnom mnjenju. Jer ko priznaje, pola mu se prašta.

Usput, ako moja partija u nekom obimu i na bilo kom nivou bude imala učešće u vlasti, čemu se iskreno nadam i borim za to, neću ćutati ako budu pravili i manje greške i nepodopštine poput vaše vlasti. Jer se ja zaista borim za slobodu, pravdu i sprovođenje zakona „ni po babu ni po stričevima“.

Autorka je pedagoškinja i članica Stranke slobode i pravde

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.