Foto: Privatna arhiva
Dnevna bolnica za bolesti zavisnosti smeštena u Ulici Paunova 2 u Beogradu, koja je deo Instituta za mentalno zdravlje, nedavno je prestala sa radom, nakon zabrane Odeljenja za građevinsku inspekciju. Kao razlog zatvaranja navedeno je to da je zgrada nebezbedna za boravak i rad, jer na njoj postoje znatna oštećena. Ovo rešenje znači da bolnica ne može da vrši svoju funkciju i da se pacijenti i zaposleni bez odlaganja moraju iseliti.
Tako je stotinak pacijenata i članova njihovih porodica odjednom ostalo bez mogućnosti daljeg lečenja i bez ponuđene alternative. Time su prekršena prava lica sa mentalnim smetnjama i uskraćena im je mogućnost daljeg lečenja i prava na zdravstvenu zaštitu.
Zbog toga su članovi porodičnog kluba „Paunova“ pokrenuli peticiju za odbranu dnevne bolnice za bolesti zavisnosti „Prim. dr Branko Gačić“. Sadržaj se može pročitati u daljem obrazloženju peticije koju je do sada potpisalo oko 1.500 građana.
U dvorištu bolnice 3. avgusta je održan protest pacijenata, sadašnjih i bivših kao i njihovih porodica, sa ciljem da se javnost upozna sa problemima, i da se uputi apel za sanaciju i rekonstrukciju njihove bolnice ili za traženje adekvatnog prostora gde bi nastavili svoje lečenje oni koji su započeli i gde bi bili primljeni novi pacijenti.
Ova bolnica je inače vlasništvo grada Beograda i Institut je dobio na korišćenje u neograničenom roku, pod uslovom da se zgrada održava. Zaposleni su pokušavali da rekonstruišu zgradu, međutim nikada od grada nisu dobili potrebne dozvole.
Povodom peticije i reakcije javnosti, oglasila se i ministarka zdravlja dr Danica Grujičić na RTS-u 6. avgusta, a kompletno saopštenje je postavljeno i na sajtu Ministarstva zdravlja. U svojoj izjavi ministarka Grujičić je između ostalog navela:
„Nije tačno da se ni Ministarstvo ni Grad nisu bavili time. I još nešto, objavljeno je da je to stacionar i da su pacijenti maltene izbačeni. To nije tačno. To nikada nije bio stacionar, to je dnevna bolnica – dođete ujutru, idete uveče“, navela je dr Grujičić.
Da li je baš tako, poštovana ministarko?
– Ministarstvo zdravlja se nije bavilo ovim problemom niti problemima mentalnog zdravlja i lečenja bolesti zavisnosti. Ovo ministarstvo, na čelu sa ministarkom Grujičić, nema dovoljno svesti i empatije prema najosetljivijoj grupi pacijenata koju pre svega čine adolescenti i žene koje se leče od: alkoholizma, kocke i korišćenja psihoaktivnih supstanci i prema njihovim porodicama koje strašno trpe i koje zajedno sa njima treba da učestvuju u lečenju.
To je proces. Dugačak, mukotrpan i težak sa neizvesnim ishodom i sa velikim opasnostima od povratka poroku iz čijih kandži su se jedva istrgli.
– Da li ste razmišljali o bolestima zavisnosti, ministarko Grujičić, kada ste predlagali zabranu pušenja u javnom prostoru bez grejs perioda adaptacije i predlagali drakonske kazne za nepoštovanje?
I pušenje je teška bolest zavisnosti, a kažnjavanje, pogotovu drakonsko i naglo bez prethodne upotrebe svih drugih mehanizama prevencije i odvikavanja, a ima ih mnogo, najblaže rečeno je nehumano.
– Da li ste razmišljali o bolestima zavisnosti kada ste sa predstavnikom kompanije Mocart potpisivali ugovor o saradnji!? Da li ste tada imali u vidu da po zakonu kockarnice treba da budu udaljene od škole najmanje 200 metara a da je prodaja duvana, duvansko nikotinskih proizvoda, alkohola, kao i ulazak u kockarnice zabranjen maloletnim licima?
Da li znate da se svi ti proizvodi prodaju bez ikakve kontrole i da se mnogi od njih reklamiraju na svakom koraku? Prošetajte kroz bilo koji deo Beograda peške, oko kilometar, ne više. Videćete bar deset kockarnica i bar deset prodavnica na kojima se krupnim slovima reklamiraju vejpovi i prateća oprema u stotinu različitih varijanti.
Šta je Ministarstvo zdravlja preduzelo u prevenciji bolesti zavisnosti? Baš ništa. Kada ste potpisivali ugovor o saradnji sa kompanijom Mocart koja se bavi promocijom i prodajom igara na sreću i koja je vlasnik lanca kockarnica, da li ste imali u vidu da u Srbiji ima oko 300.000 zavisnika od kocke i oko 900.000 članova njihovih porodica koje su disfunkcionalne, duboko nesrećne, sa mnogobrojnim problemima?
Najmlađi zavisnik od kocke koji se leči u Srbiji ima samo 14 godina. Zvuči neverovatno i utoliko je strašnije. Kakva je to saradnja sa kompanijom koji „ubija“ polovinu svojih korisnika a zatim daje neku milostinju kao pomoć za lečenje?
Nemoralno, licemerno, nečasno.
– Grad Beograd se bavio bolnicom za lečenje bolesti zavisnosti. Ali tako što je procenio da je lokacija na kojoj se ova bolnica nalazi i koja toj nameni služi već 40 godina izuzetno atraktivna i da je neuporedivo isplativije da se iskoristi za izgradnju stambeno poslovnog objekta, nego da bude bolnica kao do sada. Zbog toga gradske vlasti nisu davale dozvolu za renoviranje i održavanje ove bolnice, a to je bio uslov za korišćenje.
Kao i mnogo toga u ovoj zemlji, dozvoli se da neki objekat propadne, da se ruinira i ošteti, i onda se pojavi neki investitor ili njegov predstavnik koji ga otkupi po minimalnoj ceni. Po istom principu su prodate i neke banje u Srbiji: Kuršumlijska i Gamzigradska, po ceni od recimo jednog stana u Beogradu.
Kažete: „I još nešto, objavljeno je da je to stacionar i da su pacijenti maltene izbačeni. To nije tačno. To nikada nije bio stacionar, to je dnevna bolnica – dođete ujutru, idete uveče.“
Da, to je tačno. Pacijenti jesu „izbačeni“ bez alternative gde da nastave započeto lečenje, bez obzira u kojoj fazi tog procesa se nalaze. Sada, kada se teško može čuti i jedna lepa reč o zdravstvu, lekarima i medicinskim radnicima, pacijenti ove bolnice i njihove porodice su prepuni hvale i prezadovoljni načinom lečenja, postignutim uspehom i tretmanom koji su tamo imali. Uostalom, pacijenti i njihove porodice su organizovali protest i potpisivanje peticije da se ta bolnica sačuva.
Tačno je da ova bolnica nikad nije bila klasičan stacionar kao što su druge bolnice, gde pacijenti provedu neko vreme dok se ne oporave ili ne izleče.
Princip rada i specifičnost ove ustanove i jeste u tome da pacijenti nemaju utisak klasičnog bolničkog ambijenta koji je strog i rigidan, već potpuno drugačiji. Pošto se rade i grupne terapije pacijenata i članova njihovih porodica, oni se i jesu osećali prijatno i opušteno i bez straha i otpora dolazili na lečenje.
I čitav taj ambijent kuće sa dvorištem i zelenilom, deo je tog posebnog prokola lečenja koji daje odlične rezultate i koji se već dugo primenjuje u skandinavskim zemljama. Zato su pacijenti i tražili i branili svoju bolnicu jer veruju doktorima i svojim psihoterapeutima da mogu da im pomognu da se trajno izleče i postanu potpuno funkcionalni i zdravi i nastave sa normalnim životom bez kobnog poroka u koji su upali: alkoholizam, konzumiraje psihoaktivnih supstanci, kocka…
Inače, dnevna bolnica ima svoja pravila i protokole slično kao i svaka druga bolnica. Jedino što pacijenti ne provode noć u tom ambijentu. Isto se otvara istorija bolesti, piše se anamneza, plan lečenja, primenjene terapijske metode, rezultati, kontrole i sve bitno u vezi sa lečenjem. I to „izbacivanje“ se odnosi na postupak da su pacijenti naprasno dobijali otpusne liste i rečeno im je da više ne mogu da se leče u tom prostoru koji im je prijao i koga su voleli.
Nadajmo se da će prostor na Vračaru koji je, kao privremen, određen za lečenje ovih pacijenata biti brzo adaptiran i da će biti adekvatna zamena i alternativa za njihovo lečenje, a da će se u međuvremenu pronaći način da se bolnica na adresi Paunova broj 2 rekonstruiše i da joj se vrati predviđena namena.
Pacijenti su svesni da je to za grad potpuno neisplativo, i da sa tom lokacijom čelnici „imaju druge planove“, kako je izjavio gradski menadžer u obilasku atraktivne lokacije na kojoj se bolnica nalazi.
Udruženje „Paunova“ se danas ponovo obratilo Ministarstvu zdravlja, ministarki Grujičić, nadležnim gradskim institucijama i svim medijima saopštenjem, novi protest je zakazan ponovo za četvrtak, 10. avgusta, u dvorištu bolnice, a apeli za potpisivanjem peticije i dalje traju. Na protestni skup je pozvana i ministarka sa idejom da objasni: – u čemu se razlikuje rekonstrukcija zdravstvene stanice Doma zdravlja Vračar od rekonstrukcije zgrade u Paunovoj; – očekivano trajanje privremenog rešenja, kao i plan Ministarstva zdravlja i grada Beograda za trajno rešenje. Odluka o zabrani korišćenja zgrade je poslata u pisanoj formi rešenja građevinske inspekcije.
Očekuje se da u istom ili sličnom obliku dobiju i odluku nadležnog ministarstva o privremenom rešenju rada u ustanovi na Vračaru sa određenim rokom trajanja, jer su sve do sada bili usmeni dogovori i obećanja. Lokacije koje su nuđene a koje su doktori navodno odbili nikako nisu odgovarale ni po jednom kriterijumu.
Lokacija na Vračaru koju sada nude je bila ponuđena pre više od mesec dana neformalno, bez dokumentacije i na isti način tj. usmeno je i prihvaćena kao privremeno rešenje.
Umesto realizacije toga, stiglo je rešenje o zabrani rada bolnice u Paunovoj, a priča za lokaciju na Vračaru je aktuelizovana tek nakon protesta i javnog istupanja.
Članovi porodičnog udruženja „Paunova“ se nadaju da će briga o zdravlju građana ovoga puta ipak nadvladati nad interesima krupnog kapitala.
Autorka je specijalistkinja za plućne bolesti
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
