Policija na vidovdanskom protestu: Foto FoNet Aleksandar BardaNema tu više nikakve dileme: postojeći režim je rešio da ogoljenom, vanlegalnom i ekstenzivnom upotrebom sile ne tek zastraši, već da u potpunosti razbije i pacifikuje sve širi studentsko-građanski bunt čiji je glavni zahtev raspisivanje vanrednih izbora. Nije tu više reč o relativno malobrojnom antilegalnom hapšenju studenata i njihovih podržavalaca u cilju zastrašivanja ostalih.
Sada je u igri proces velikih brojki; ne samo studenti već i pobunjeni građani hapse se nasumično i javno izlažu brutalnoj torturi, pri čemu im oni koji to čine uglavnom ne pružaju nikakve dokaze da su predstavnici zvanične policije, niti im daju pravo da se obrate svojim advokatima niti svojim bližnjima kako bi ovi znali ne samo zašto su uhapšeni već i gde su odvedeni.
Odvode se, kao u stara „vunena vremena“, u tamu neizvesnosti. Posle završetka vidovdanskog protesta i u toku sutrašnjeg dana broj privedenih prešao je trocifreni broj koji nije isključivao dalja hapšenja jer ih je najavljivao sam vrh vlasti, koji je blagougodno instruisao tužilaštvo da se ne ne pravi nevešto i naivno već da postupa prema zakonu predviđenom za teroriste koji, finansijski poduprti „neodređenim snagama“ iz inostranstva, teže da sruše ustavni poredak Srbije i time izvrše državni udar.
To je bilo glavno opravdanje režima za podizanje pogromaške represije na nivo koji dosad nije viđen ni u komunističkoj Jugoslaviji, bar od uvođenja tzv. samoupravljanja.
No ovakvo tragikomično opravdanje mogu podržati samo malobrojne fanatičke pristalice vlasti i naravno oni, pretežno bivši nikogovići i anonimusi, koji su stekli takoreći preko noći, basnoslovna bogatstva, prodajući svoju dušu đavolu, tj. bespogovorno služeći postojećoj vlasti, čiji Bog nije bio Hrist, već Mamon, antihrišćanski bog nezasite pohlepe i težnje za neregularnim sticanjem moći i materijalnog bogatstva. Mamonov profil je najslikovitije opisao Hitler u svom čuvenom delu „Majn kampf“.
Svakom iole razumnom građaninu Srbije postalo je jasno da pobuna protiv bilo koje vlasti ne znači rušenje ustavno-pravnog poretka, jer je svaka vlast smenjiva, upravo po pravilima igre koja kodifikuje ustavno-pravni poredak, ukoliko je liberalno-demokratskog tipa.
Štaviše, ukoliko građani kao izvorni nosioci suvereniteta, zaključe da je vlast koja svoj legitimitet duguje njihovoj slobodno izraženoj volji na fer i demokratskim izborima, dakle u skladu sa izbornim zakonom utemeljenim na bazičnim principima Ustava, izneverila njihovo poverenje pretvarajući se, zahvaljujući kršenju bazičnih principa Ustava, u arbitrarnu, samovoljnu vlast, oni imaju zagarantovano ustavno pravo na pobunu protiv takve vlasti priklanjajući se Ustavom i međunarodnim konvencijama garantovanoj tzv. građanske neposlušnosti koja uključuje i kršenje određenih zakona i nenasilnu blokadu uličnih raskrsnica i slično.
Svaki pokušaj nasilnog suzbijanja takvog ispoljavanja građanske neposlušnosti je antiustavan i protivan međunarodnim konvencijama, bar za zemlje koje su njihove potpisnice.
U našem konkretnm slučaju, stvari su kristalno jasne. Režimske terorističke tehnike primenjene su ne protiv onih koji se bore protiv ustavno-pravnog poretka, već protiv režima koji je uspostavljan kontinuiranim terorom upravo nad tim i takvim ustavno-pravnim poretkom: ne može se rušiti ono što je faktički već srušeno.
Ovakvu vrstu terora vlast je mogla relativno uspešno prikrivati predstavljajući se kao uzvišeni branilac spoljašnje slobode, tj. teritorijalnog suvereniteta Srbije i njene nezavisne pozicije u turbulentnom svetskom okruženju. Satanizovanje nepokolebljivih boraca za unutrašnju slobodu, ona je opravdavala svojom navodnom natčovečanskom borbom za spoljašnju slobodu Srbije.
No, građani Srbije sve su više shvatali da njihova Ustavom garntovana prava polako, ali sigurno, postaju fikcija, a njihov građanski status gotovo identičan onom obespravljenih Srba i druge kosovske manjinske populacije. Drugim rečima, da poniženja i prezrenja kojima je podvrgnuta nealbanska populacija na Kosovu postaju gotovo ravna onima kojima je podvrgnuto građanstvo u Srbiji.
U tom momentu, građani su počeli da privode k svesti činjencu da se iza patriotske retorike postojeće vlasti krije pokušaj disciplinovanja građanstva u cilju njihovog pretvaranja u puke podanike vlastodržačke antiintelektualne, poluobrazovane, kompradorski nastrojene elite za koju je znanje, bilo ono univerzitetsko, zanatsko, poljoprivredno-seljačko itd. samo prepreka za rast njene moći bez pokrića i bogaćenja utemeljenog na lojalizmu, bezakonju i s tim u vezi na sistemskoj korupciji.
Fatalna, nepopravljiva greška ove vlasti sastoji se u njenom pokušaju da beskrupulozno, sadistički, bez trunke bilo kakve empatije, izloži nezapamćenoj torturi mladost ove zemlje i njene građane za koje su njihova deca svetinja. Nije tu reč samo o neopravdanim hapšenjima, besomučnim prebijanjima, varvarskoj bestijalnosti, praćenoj izopačenim cinizmom i izrugivanjem. Tu je reč o onome što se neizbrisivo useca u kolektivnu memoriju svakog normalnog naroda, te se ne oprašta niti zaboravlja.
Juriši policijskih marica na goloruki narod, uz iskazni žal medijskih spodoba za tim što niko od blokadera nije završio pod točkovima – to se ni u jednoj zemlji još nije dogodilo, čak ni u afro-azijskim i latino-američkim diktaturama.
U kojoj to zemlji na svetu postoje goloruki teroristi? Možda će neki od naših „mudraca“ načiniti uporedne analize između najsavremenijim oružjem opremljenih terorističkih organizacija poput Hamasa, Alkaide, Huta itd. i naših nenaoružanih „terorista“ koji nisu prošli ni vojnu obuku. U kojoj to zemlji nekolicina ljudi u čijim je kućama nađen pištolj, samostrel i slično može izvršiti državni udar?
U ogromnoj većini građana Srbije, navedene otvorene terorističke aktivnosti vlasti izazivaju osećanje odvratnosti prema njoj, ali istovremeno razbuktavaju neugasivu vatru otpora prema njoj, koja poprima oblik samoorganizovane pobune. O tome upravo svedoče sadašnje mirne „mobilne“ blokade raskrsnica koje su preplavile čitavu Srbiju.
Postojeća delegitimisana vladajuća kolicija je izgubila svaku šansu da dobije republičke izbore, ma kad se oni budu održali. Jer je konstituisan svenarodni pokret vođen patosom slobode i žudnjom za uspostavljanjem liberalno-demokratskog poretka koji je ova vlast bukvalno srušila.
Autor je počasni predsednik Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
