Političari iz 2000-ih bogatiji od onih iz 90-ih

Tokom poslednje decenije te su uloge nasilno monopolisane za „90-te godine“, kao univerzalnog krivca, i Evropu, kao univerzalan lek. I čik se, majčin sine, zapitaj o jednome ili drugome. A da prethodno nisi pročitao bar Selimovićevu Tvrđavu. Tek da ne pogineš onako beslovesno. Da se razumemo, 90-te godine su i posledica nekih ranijih godina, ali i uzrok mnogih naših potonjih nedaća. Ali ne svih. Ponešto smo, za ne daj bože, naopako oposlili i posle 90-ih. Ali kad se jednom oformi jedna tako teška i značajna floskula, a laka za političko manipulisanje, u nju se gura sve. Svašta da se i ne pominje. Pa smo na samom početku nedavnog, ko zna kog po redu, kruga jalovog, populističkog raspredanja o bogatstvu, saznali još jednom da su bogatstva oko nas, među njima i neka nepristojna, nastala, a kad bi inače nego 90-ih. Onima koji uvek kritički misle nisu naročito pomogli neki od prozvanih prozivajući neimenovane političke tutore svoga bogatstva iz 2000-ih. Žalim slučaj, već su bili na tapetu. A tapetiranom se poneko tajno divi, ali mu javno ne veruje niko. Ko i sam ne želi na tapet. Koliko je poznato, formiranjem naše ekonomske elite najtemeljitije se bavio profesor Mladen Lazić. Kad sam pre par godina sa njim pravila intervju, zaključci koje je o tome izneo vapili su za dopunom. Jer, naučnici preziru navodno kvazinaučne metode koje koristimo mi novinari, ali u opažanju takvih društvenih pojava moraju nam priznati bar dve stvari: brži smo od njih i stvari posmatramo na licu mesta. Dakle, zaključak profesora Lazića bio je da se ekonomska elita u Srbiji uglavnom formirala od političke elite (i njihovih potomaka) iz komunističkog i perioda 90-ih godina. Da je, jednom rečju, ta politička elita bila bogatija od postoktobarske političke elite. U prošlonedeljnom autorskom tekstu za Politiku profesor Lazić se korigovao. Odnosno, da budem precizna, ostavio je mesta za debelu sumnju u nalaze do kojih je došao ranije. Da tačno citiram: „Od 2000. godine u Srbiji počinje druga faza transformacije, kada dolazi do poboljšanja materijalnog položaja ekonomske elite tako da je materijalni položaj novih političara na vlasti uglavnom slabiji od položaja njihovih prethodnika. OVI NALAZI SE ODNOSE NA PERIOD DO 2005. GODINE, A MOŽE SE S RAZLOGOM PRETPOSTAVITI DA SE KASNIJE TAJ TREND MENJA U KORIST NOVIH POLITIČARA NA VLASTI“. (podvukla R.Ć.)

2005: Profesor Lazić ne precizira šta se desilo 2005. godine da je zaslužila da bude vododelnica između dva perioda, koja sugeriše tako značajne moguće zaključke. Jer, da podsetim, profesor Lazić kaže tek „da se može s razlogom pretpostaviti“. Što znači da pretpostavka tek zahteva istraživanje i dokazivanje. To su ozbiljni društveni trendovi i tako ih treba istraživati – ozbiljno. Pošto novinare ovolika naučna ozbiljnost ne obavezuje, dopušteno je da s tim u vezi otvorim nekoliko pitanja. Da li je 2005. vododelnica na kojoj je možda došlo do ovako značajne promene zato što je pet postoktobarskih godina bilo dovoljno da se akumuliraju materijalne dobiti iz novog političkog angažmana ili, što bi naučni pristup valjda isključivao, i profesor Lazić hoće da sugeriše da je do velikog preokreta i bogaćenja postoktobarskih političara došlo s prvom vladom Vojislava Koštunice. Kojoj „90-te godine“ tek za prsa oduzimaju poziciju dežurnog krivca za sve. U svakom slučaju, tema je zanimljiva za dalji rad. A s tim u vezi posebno su zanimljivi privatizacioni tokovi i učešće pojedinih političkih grupa u njima. Istraživanja verovatno značajno otežava čuveni član 7 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i vlasništvo pokriveno brojnim of šor firmama po svetu, ali moguće da nije malo pouzdati se i u verodostojnost podataka koje su sami političari deponovali kod nadležnih antikorupcijskih tela. I novinarskih i naučnih izazova koliko hoćeš. Tek za početak hoću da podsetim da sam u junu 2007. godine radila intervju sa tadašnjim predsednikom Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa Milovana Dedijera. Tek izabrana nova vlada upravo je bila tom Odboru deponovala podatke o svom materijalnom stanju. Tada su još bili tajni. Ali Dedijer je samo mogao da kaže kako je druga vlada Vojislava Koštunice (2007) mnogo bogatija od prve (2004) vlade Vojislava Koštunice. Za one koji vole sami da mozgaju, prvu vladu Vojislava Koštunice činili su: Miroljub Labus, Dragan Jočić, Mlađan Dinkić, Zoran Stojković, Zoran Lončar, Ivana Dulić Marković, Dragan Maršićanin, Radomir Naumov, Velimir Ilić, Bojan Dimitrijević, Predrag Bubalo, Slobodan Lalović, Aleksandar Popović, Ljiljana Čolić, Dragan Kojadinović, Tomica Milosavljević, Milan Radulović, Vojislav Vukčević. Neki od ovih ministara nisu na funkcijama ostali do kraja mandata, ali nije bitno za temu. Vladu Vojislava Koštunice iz 2007. godine činili su: BOŽIDAR ĐELIĆ, VUK JEREMIĆ, Dragan Jočić, DRAGAN ŠUTANOVAC, MIRKO CVETKOVIĆ, DUŠAN PETROVIĆ, MILAN MARKOVIĆ, SLOBODAN MILOSAVLJEVIĆ, Mlađan Dinkić, Aleksandar Popović, Velimir Ilić, ALEKSANDRA SMILJANIĆ, Predrag Bubalo, RASIM LJAJIĆ, ANA PEŠIKAN, SAŠA DRAGIN, Zoran Lončar, SNEŽANA SAMARDŽIĆ MARKOVIĆ, VOJA BRAJOVIĆ, Tomica Milosavljević, Radomir Naumov, MILICA ČUBRILO, DRAGAN ĐILAS, SLOBODAN SAMARDŽIĆ. Podvučeni su personalni noviteti u vladi. Javnosti je manje-više poznato ko je od njih, ukupno uzev, bogatijom učinio celu vladu.