Politika je čudo nad čudima

Kod, među njima, najvišeg funkcionera, bila je prisutna zabrinutost i strah, pa su oni političari nižeg ranga, sa ograničenom odgovornošću, morali da teše najodgovornijeg.

Ne bih voleo da se čuje od mene, ali ću napisati šta mi je sve ispričao prijatelj, koji je posle tog druženja i prijateljskih razgovora i sam postao zabrinut. Da je juče umro, kaže, ne bi znao da i rukovodioci visokog ranga mogu biti i emotivni. U početku je mislio da je u pitanju griža savesti, zbog svega što je obećano a nije urađeno. Posle je shvatio da je u pitanju jedan uzvišeni ljudski strah, strah od gubitka vlasti, koji krasi svakog političara.

Niko ne bi rekao, nastavlja prijatelj, da su to oni isti ljudi koji nam svakodnevno pričaju da sve ide onako kako treba, kako je rečeno i kako je zapisano u predizbornim programima, i da će sve biti bolje nego što mi mislimo. Oni jedno pričaju građanima, a sasvim drugo kad su sami. Uverio sam se da oni vide stanje u zemlji mnogo crnje od nas, običnih ljudi, a da je njihova sveta dužnost da nam sve to ulepšaju i prikažu drugačijim ili onakvim kakvim bismo želeli da bude.

Po priči prijatelja najuplašeniji je bio onaj koji ima najveću vlast. Ovi nižeg ranga tešili su najvećeg, govoreći da nije baš sve tako loše i da se uvek, kad se misli da je najgore, može desiti nešto dobro. Ubeđivali su ga da ima još dosta do izbora i da će narod vremenom shvatiti da za sve što je obećano u izbornoj kampanji a nije urađeno nije kriva sadašnja vlast, većobjektivne okolnosti, koje je nametnula najnovija kriza u svetu.

Zatim su, tvrdi prijatelj, nabrajali sve što bi mogli da iskoriste politički protivnici i da izazovu vanredne izbore i za sve su pronalazili valjane izgovore. Za vize je rečeno da će biti jednog dana. Ako ne ove godine, kako je obećano, biće neke naredne, sigurno. Sa Sporazumom o pridruživanju Evropskoj uniji se kasni, ali ne zbog naše loše politike. To Evropljani moraju da objasne i svojim i našim glasačima. Sad je prilika, treba reći punoletnim građanima da u ovom mesecu štednje, onih hiljadu evra, koje je trebalo da dobiju od prodaje javnih preduzeća, oroče na duži vremenski period uz kamatu od osam odsto. Za puteve, pruge, fabrike automobila i strane investicije, što smo obećali narodu, treba reći da se sve odlaže kako se ne bi uvećavala svetska kriza. Sve će to naši birači shvatiti, jer ko poveruje jednom poverovaće i drugi put, rekli su funkcioneri.

Prijatelj kaže da ih je uveravao da će oni vladati sve dotle dok ne padnu s vlasti, a da se kod nas to retko dešava. Radili, ne radili, uvek na isto izađe. Dok vas narod može podneti, dotle ćete i biti na vlasti, a kad vas se zasiti – možete mu dati šta hoćete, ali vam neće biti spasa. Navodio im je primere svih ranijih vlasti i sva njihova obećanja – od onih o brzim prugama, Švajcarskoj na jugu Srbije, države u kojoj će biti sve sami Srbi… i da ne nabrajamo. I šta je bilo? Brze pruge ostale su i bez ono malo šina, na jugu je napravljena Somalija, a Srbi su se rasuli po svim državama sveta. Oni, koji su to obećavali i koji su motkama oterani sa vlasti, vratili su se na belim konjima i opet vladaju, zajedno s nama. I mi, njihovi nekadašnji protivnici, postali smo njihovi najbolji prijatelji i njihovi zaštitnici. Rečju, jedna duša, jedno telo.

Tešio sam ih, kaže prijatelj, da država i narod i svaka politika mogu propasti, a da oni, pojedinačno, ne mogu nikada. Navodio sam im stotine primera onih koji su i izgubili vlast, a nisu novac, pa sad rade kao ugledni biznismeni i žive kao uvaženi građani. Bolje nego oni koji su sve stekli poštenim radom.

Ćutali su. Video sam da im bogatstvo mnogo ne znači i da im je samo vlast važna. Ali kad sam im rekao da na vreme nađu agenciju koja će im za naredne izbore promeniti lični imidži imidžstranke, pa čak ako treba dati i neki napredniji naziv stranke, agenciju koja će im smisliti novu retoriku i novu politiku, obradovali su se kao deca. Grlili su me i ljubili i na kraju kratkog druženja proglasili su me za najboljeg prijatelja njihovih stranaka i njih lično.

Ponudili su mi da biram funkciju čim bude rekonstrukcija vlade, a to će biti uskoro. To se ne odbija, kaže moj prijatelj.