Pomeranje pameti

Kad ste poslednji put pročitali da naši mediji, ili regionalni ili svetski, analiziraju posledice reči ili dela naših političara po Beogradsku berzu, a kamoli po neku regionalnu ili svetsku. Recimo, povodom poslednjih događaja na Kosovu i Metohiji. Svi znaju da se oni tu ne pitaju ništa i svi znaju kako tu u stvari jeste, a kako će na kraju biti. Ne treba oni nikome ništa da pričaju. E, pa sad nam je lakše: prošle smo nedelje videli da evropske i svetske berze veruju nemačkoj kancelarki i francuskom predsedniku, taman koliko mi verujemo našem Mirku Cvetkoviću, ili Borisu Tadiću. Izgleda da se Sarkozi i Merkel u vezi s pitanjima svetske ekonomske krize pitaju taman koliko Cvetković i Tadić u vezi s pitanjima Kosova. Kao što Cvetkoviću i Tadiću ostaje samo da sačekaju i vide šta su Merkel i Sarkozi rekli, tako i Merkelovoj i Sarkoziju ostaje samo da sačekaju i vide šta su glavni u Vašingtonu, i glavni u Pekingu, toga dana odlučili. Da oni kažu.

FRANCUSKI POREZ ILI NEMAČKI POREZ: Mada se iz nekog razloga od njih očekivalo da aminuju uvođenje zajedničkih evropskih obveznica, čime bi praktično budući evropski dugovi bili socijalizovani, Sarkozi i Merkel su sa svog sastanka gromoglasno najavili nekoliko mera od koji su sve, osim jedne, već davno obećane, pa ispuštene. A ona koja nije, nije izazvala gotovo nikakvu pažnju pošto je taman toliko verovatna koliko i spasilačka ekspedicija marsovaca na Evropu iz priče koja u ovoj kolumni tek sledi. Šefovi dve najjače evropske države, obećali su naime da će od 1.januara 2013.godine izjednačiti svoje poreze na dobit preduzeća. S obzirom na to da je reč o dve velike privrede i dve, politički najjače, zemlje u Evropi, čiji bi primer morali da slede u EU svi sem Britanaca, ta najava bi, da joj se poverovalo, značila prvi korak ka zajedničkoj fiskalnoj politici Evrope, njenoj federalizaciji, jednom rečju. Ali, ne samo da ovom obećanju nije poverovao niko, na njega niko nije ni obratio pažnju. Da druge siromašnije članice EU ne pominjemo, Francuska i Nemačka su dve dosta različite i države i ekonomije. Dok je Francuska država centralizovana, Nemačka je u priličnoj meri decentralizovana, dok je francuska ekonomija zasnovana pretežno na domaćoj potrošnji, nemačka je opasno oslonjena na izvoz…I da nije drugih razlika, ove bi bile dovoljne da se francusko-nemačkim poreskim naumima ne poveruje. Pa i nije.

ČEKAJUĆI MARSOVCE: Kako je ova strašna situacija odjednom pukla pred očima svima, koliko nas ima, mediji širom sveta iscrpljuju se sada anketama na temu: ko će nas iz ovih govana izvući i na koji način. Neki učesnici u tim anketama su zdravo duhoviti. Pa prvi zamenik guvernera centralne banke Rusije kaže da bi se na sadašnje stanje u svetu mogao bez problema primeniti opis koji je svojevremno za svoju domovinu Poljsku imao poznati sindikalni lider, a kasnije poljski predsednik, Leh Valensa. Valensa je, kaže Aleksej Uljukajev, jednom rekao da kod Poljaka za svaki problem postoje dva rešenja, jedno je realno a drugo fantastično. Realno(dakle najverovatnije izabrano) rešenje je da će doći marsovci i sve dovesti u red. Fantastično (dakle, ono koje nema šanse da bude izabrano) rešenje je da će se Poljaci urazumiti i problem rešiti sami. Tako je, kaže Uljukajev, i sa svetom-sada.