Ponižavanje predsednika od strane vlasnika Informera

Ako bih počeo da nabrajam sva ta nepočinstva koja je do sada ova vlast učinila i još, ako bih o njima hteo nešto i da napišem, onda je toga toliko mnogo da to ne samo da bi prevazilazilo čitav jedan broj novina nego bi o tome mogli da se napišu i čitavi tomovi knjiga. Ali neću o tome. Govoriću, i opet govoriću veoma kratko, samo o dve stvari koje su se desile i koje se dešavaju ovih dana.

Prva stvar je puštanje u saobraćaj tunela „Munjino brdo“ na deonici puta E-763 „Miloš Veliki“, od Pakovraća do Požege. Iako tunel nije potpuno završen, a zbog određenih opasnosti koje krije, nije dobio ni upotrebnu dozvolu od strane nadležne ekspertske službe, vlastima to nije predstavljalo smetnju da nekom vladinom uredbom sve to zanemare i svečano otvore taj deo puta. A onda još jedno iznenađenje. Ta ista vlast donosi odluku da pored tunela dežura vatrogasna služba i da dežura medicinska služba. Ovde postavljam samo tri pitanja:

– Zašto vlast uvodi dežurstvo te dve službe ako, ta ista vlast tvrdi da je sa tunelom i sa putem sve u redu?

– Ima li još negde u svetu da se pored tek novoizgrađenog tunela uvode dežurstva ove dve službe?

– Kako se osećaju putnici u kolima koji ulaze u tunel, a da pre toga pred tunelom vide radnike i kola te dve službe.

Kako se te stvari na kraju završavaju u takvim slučajevima, svedoči nam slična situacija koja se odigrala sa Železničkom stanicom u Novom Sadu.

Znam samo da li iz straha, ili samo iz straha, kada god ubuduće budem putovao tim putem prema Užicu, da ću se kod Pakovraća isključiti sa autoputa i svoje putovanje nastaviti starim putem pored jezera.

Druga stvar je „Veliko narodno veselje u Požegi“. Nisam gledao TV prenos televizije koja je navodni organizator tog veselja, ali sam gledao neke inserte koji se pojavljuju na društvenim mrežama. Svaki od tih inserta predstavlja dno dna. Ali na mene je, jedan od njih ostavio poseban utisak.

Taj insert pokazuje trenutak kada trubači prilaze veselom društvu u kome se nalazi i predsednik države. Predsednik, čini mi se pomalo stidljivo vadi novčanicu i daje jednom od trubača. Sa snimka nisam mogao da zaključim o kojoj vrednosti novčanice se radilo, ali u potpisu snimka stoji da se radilo o novčanici od pet hiljada dinara. Ali u tom trenutku, kao i sada, nije najvažnija stvar stvarni iznos te novčanice. Važno je nešto drugo.

Naime, odmah pošto je predsednik dao svoju novčanicu sedeći, ustao je vlasnik Informera Dragan Vučićević, koji je do tada sedeo sa predsednikove desne strane, odnekuda izvadio jedan štos novčanica, držao ih u svojoj levoj ruci a desnom rukom je počeo da sa tog štosa skida po jednu novčanicu i pruža svakom trubaču iz orkestra. Prvo jednom, pa onda drugom, pa trećem… čini mi se da ih je bilo petoro, šestoro. Nije se zadržao samo na jednom kao što je to učinio predsednik pre njega. Kao da je hteo da kaže „ovako se to radi“. Nisam mogao da zaključim o kojim novčanicama se radilo, mada su me podsetile ne evre.

Pitam se kako je to delovalo na predsednika. Nije li se predsednik osetio poniženim i povređenim. Ovo pitanje postavljam, pre svega sebi, jer bi se svako na predsednikovom mestu u takvom trenutku osetio poniženim i povređenim.

I na kraju postavljam još dva pitanja vezanih za ovu situaciju:

– Da li je direktor Informera uradio to iz svog neznanja i nerazmišljanja kako će ta njegova bahatost delovati na onog pre njega?

– Nije li, možda, on to ipak, uradio i namerno?

Mislim da će doći situacija kada ćemo to saznati.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.