Posledice lupanja u šerpu

Zemlja je izašla iz izolacije, normalizovala odnose i unapređuje ih sa velikim brojem zemalja. Pošli smo ka EU i NATO pa onda naglo zastali, posebno kad je NATO u pitanju i proglasili vojnu neutralnost kao svojevrstan odgovor da NATO može i dalje da nam daje pomoć i da sarađuje sa nama ali mi u članstvo nećemo, bre.

Ipak kao najočigledniji „nesumnjivi rezultati“ su:

– rasprodata je državna imovina uz mnoge mahinacije oko privatizacije;

– dobili smo novu vladajuću klasu i siromašnih ogromnu masu;

– Srbima je vraćen nacionalni i pravoslavni ponos ali im je ugroženo ljudsko dostojanstvo i socijalna prava jer čak 9,2 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva pa im preostaje da ipak rade ono što Palma reče da ne može – da sipaju patriotizam u traktore, ako ih još imaju, i da se patriotizmom hrane;

– uvedeno je načelo i praksa da moral i zdrav razum nikakve veze sa politikom nemaju;

– mnogi koji su lupali u šerpe doterali su se i umnožili nam administraciju pa sada sa udobih pozicija lupaju o čemu god progovore;

– sagrađeno je mnogo crkava, na svaku mesnu zajednicu najmanje po jedna. Pa ako je gledati po broju ekspozitura banaka i broju crkava nisu nam po bogatstvu ravni ni Arapski Emirati;

– vraćen je i udobno smešten prestolonaslednik koji oponaša paralelnog šefa države;

– izmenjeni su skoro svi nazivi ulica koji imaju veze sa „zločinačkim partizanskim pokretom i zločinačkim komunističkim režimom“;

– Srbija se isključila iz antifašističke koalicije jer niti priznaje da je podigla ustanak niti je interesuje istorija vezana za borbu protiv fašizma;

– rehabilitovali su neke kolaboracioniste, a ako da bog sreće sve će, i što reče drug Dačić: „Da je Hitler Srbin i njega bi rehabilitovali“;

– Iz poštovanja prema Rusiji restauriraju se spomen obeležja i odaju priznanja Crvenoj armiji, ali se ne pominje da su u oslobođenju Beograda glavni teret podneli partizani, niti im se odaje priznanje, dok se kolaboracionisti rehabilituju;

– kako Gašo Knežević svojevremeno reče, nema sada da u udžbeniku istorije piše da su samo partizani pobeđivali a četnici ne, mudra taktika četnika da čekaju strpljivo dala je rezultat jer su posle 65 godina pobedili;

– vraćena je veronauka u škole, deca su nam postala obrazovanija i produhovljenija;

– nasilje je dostiglo razmere da su ugroženi ne samo pojedinci već i sama država, i to se ne smatra zabrinjavajućim jer svaki funkcionerčić od najnižeg do najvišeg ima lično obezbeđenje, to imaju i poznate estradne ličnosti, biznismeni, pa u poslednje vreme sve više i sveštena lica. Dakle, oni koji mogu da plate su sigurni kao što je i sigurno da oni drugi mogu da dobiju batina na svakom koraku. Ako je čeljade domaće, onda nikom ništa jer se radi o domaćoj stvari, a ako se desi da batine dobije stranac onda ćemo kao pokazati solidarnoist i odlučnu spremnost za borbu protiv nasilja i divljih naselja. Ako se preti strancu biće sankcionisano, a domaćim i ne mora jer je to već postala svakodnevna praksa pa mu dođe kao redovno stanje.

Mi bismo u Evropsku uniju ali pod našim uslovima, ali ne znamo kad ćemo, a ako i uđemo ne znamo šta ćemo.

U NATO ne bismo jer smo se dosetili da nas je bombardovao, a bilo mu je i mnogo. Dovoljno je što smo ih udostojili pristupanjem Partnerstvu za mir i nema veze što smo ih radi toga vukli za rukav.

Inače, koliko sami sebe ozbiljno shvatamo i cenimo pokazuje i činjenica da se rasprava o Strategiji nacionalne bezbednosti u skupštini odvijala u praznoj sali jer narodne poslanike ne interesuje utvrđivanje i definisanje nacionalnih vrednosti, ciljeva i interesa, ili im niko nije rekao o čemu se radi.

Mi ne damo naše Kosovo, a bogami, ne da ni ono nama ni da mrdnemo.

Dakle, nije sve tako loše jer može biti još gore, ako se ne dogovore, a možda i ako se dogovore.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose