Potvrda

 Bez obzira na to što tada nismo imali ni ombudsmane, ni ministre za ljudska prava, ni zakone o dostupnosti informacija. A to mislim i danas, iako nas je u međuvremenu ombudsman koji je nedavno kontrolisao rad BIA obavestio „da BIA baš kao i svaki drugi državni organ na osnovu ustava i zakona mora da obavesti građane da li o njima ima neke podatke i da im omogući da ih eventualno isprave i da je u skladu sa tim zameniku predsednika SNS na njegov zahtev izdala DOKUMENT u kome piše da on NIJE STRANI ŠPIJUN“!!??

Tako smo barem saznali da nije u pitanju nikakva potvrda, već prosto dokument u kome piše da Vučić ne samo da nije engleski već ni bilo čiji špijun. Što je za neke bio kraj ove političko-medijske farse, a za mene početak razmišljanja o ozbiljnim i dalekosežnim posledicama ovakvog postupka BIA i izjave ombudsmana. Ali pođimo redom. Ako građanin ima pravo da od svakog državnog organa, pa i BIA zatraži informaciju o tome da li taj organ ili BIA o njemu ima neke podatke, onda ona, to jest BIA, to treba i da mu odgovori. Da o njemu ima ili nema podatke, a ne da mu ih objašnjava, analizira, tumači i iz njih izvodi zaključke. Jer ako BIA ne zna da je neko špijun, ko joj i šta joj daje za pravo da decidirano tvrdi da on to stvarno nije. Još bi tragikomičnija bila varijanta u kojoj bi BIA tvrdila da je neko, a u ovom slučaju Vučić, špijun, jer bi on kao i svaki normalan građanin u tom slučaju postavio više nego logično pitanje. Ako sam špijun, zašto sam na slobodi? Zašto nisam uhapšen i osuđen? Obrni-okreni ne zna se šta je smešnije i besmislenije, jer BIA faktički nikome na pitanje kao što je da li sam špijun, ne bi mogla da odgovori drugačije nego NE ZNAMO ili još bolje i poštenije NEMAMO POJMA!! A ko je špijun, a ko nije može da utvrdi samo sud, pa bi shodno tome jedino pravosnažna sudska presuda mogla da bude validan dokument o tom pitanju!!

Ali „mleko je prosuto“, odnosno BIA je uradila ono što je uradila, a ombudsman je rekao ono što je rekao. A to znači da svaki građanin, pa i onaj koji je stvarno špijun, može jednostavno pismom da se obrati BIA i proveri šta ona o tome zna. Ako mu shodno novoustanovljenoj praksi odgovore da nemaju nikakva saznanja o njemu, to će mu biti pouzdan dokaz da je ta BIA nesposobna, da mu od nje ne preti nikakva opasnost i da može mirno i bezbrižno da nastavi sa svojim špijunskim aktivnostima. Ako mu, pak, odgovre da znaju da je špijun, on može da bira da li će da prestane sa tim aktivnostima ili da nastavi da se njima bavi mnogo opreznije. Lako je dakle, zaključiti da je davanje ovakvih informacija, a pogotovo potvrda i uverenja, pa čak i dokumenata ne samo nelogično i kontraproduktivno sa aspekta bezbednosne struke već i besmisleno i farsično.

Osim ovoga učinjeno i rečeno takođe znači da svaki građanin bez obzira na to da li je „unutrašnnji neprijatelj“, špijun ili terorista može jednostavno da dođe u BIA i pogleda svoj dosije, jer da bi ostvario svoje pravo da u njemu izmeni ono što nije istina, on mora prvo da ga pročita, a to, pak, znači da je ombudsman ovakvom izjavom faktički jednu važnu i vrlo osetljivu oblast koja se do sada uređivala uredbama i zakonima na nov i diskutabilan način „uredio“ svojom izjavom i građanima dao mnogo veća prava od onih koja imaju po zakonu??!!

Ali nakon nedavnog naprasnog i tragikomičnog odavanja počasti Draži Mihajloviću i ne samo trapavog i nespretnog već i nezakonitog asistiranja u reformi pravosuđa od BIA se drugo nije moglo ni očekivati osim da nastavi u tom stili. Ovaj put izdavanjem potvrde Vučiću.