Predsednik je u ostavci

To sad i on jasno vidi, bez obzira na udvoričke izveštaje i optimizam svojih dvorjana. To mu pokazuju i ankete koje naručuje neprestano, u nadi da će sledeći izveštaj pokazati pad popularnosti ili bar stagnaciju studentsko-narodno-oslobodilačkog pokreta. Ali to se ne dešava, događa se upravo suprotno. Kako prolazi vreme, sve više ljudi vidi da je „car go“ i želi da mu vidi leđa.

Očigledno da je ukupni broj njegovih pristalica koji su lažno zaposleni, onih koji profitiraju od javnih nabavki, onih koji dobijaju neku pomoć od njegove stranke i onih koji iskreno veruju u njegov nacionalni program, drastično manji od broja ljudi kojima je preko glave njegovog zuluma.

U ovoj partiji šaha koja predugo traje, on stoji sve lošije, povremeno žrtvujući po koju svoju figuru u nadi da će zbuniti protivnika i preuzeti inicijativu.

Takav je i nedavni pokušaj prebacivanja odgovornosti na svoje sandžačke koalicione partnere, za neuspešan nacionalni udar na Novi Pazar. Verovatno računa na njihovu međusobnu netrpeljivost, koja bi prebacivanjem odgovornosti sa jednih na druge, abolirala njegov sramni čin napada na novopazarsku decu. Verovatno su to još dve nove, lako izgubljene figure.

Dakle, šta mu preostaje? Tri su moguća scenarija. Prvi je da nastavi da ignoriše studentske zahteve, silom guši pobune na ulici i univerzitetu i čeka zamor protivnika. To je najmanje očekivani potez, jer vidi da se potoci prošlogodišnjeg nezadovoljstva ulivaju u prolećne reke protesta i polako pretvaraju u jesenje more narodne pobune. Država, ako se tako može reći za tvorevinu u kojoj de facto ne postoji podela vlasti, kolabira u svim segmentima, što počinje sve više da brine njegove inostrane prijatelje, čiji profiti dolaze pod znak pitanja.

Drugi plan odnosi se na dobro oprobanu igru sa opozicijom, gde se kroz medijske izveštaje, podmetanja tajnih službi i bezočnost po neke od opozicionih aktera, stvara slika nejedinstva, nekompetentnosti i antipatriotizma. Naravno, sve u nameri da se neki deo opozicije konfrontira sa studentskim pokretom i ponovo ogadi biračima pomisao da će posle njega doći neko bolji i pošteniji. Takozvana strategija, „svi su oni isti“.

Na ovom drugom scenariju radi marljivo, ali sa mnogo skromnijim rezultatima nego prethodnih 13 godina, verovatno jer je i sama opozicija, manje ili više, shvatila da je ovo momenat pred udar broda u stenu, te da je bolje da se ne otimaju za kormilo, već da prepuste mladosti Srbije, da brod izvuče na mirno more.

I najzad treći scenario, koji se čini najizgledniji, jeste raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora, ali i ono što dosad niko nije tražio od njega, njegova ostavka i raspisivanje i predsedničkih izbora.

Zašto ostavka? Iz više razloga. Prvo, jer gubitak parlamentarne liste koju on podržava, znači i njegov lični gubitak. Ostao bi usamljeni kralj, bez svojih figura, na sredini table. Drugo, tokom čitave kampanje, kao vlada i predsednik u ostavci, nastavili bi da angažuju sve državne resurse koji im stoje na raspolaganju, u podršci svoje liste i predsedničkog kandidata. I treće, možda najvažnije, parlamentarna lista, koju on bude predvodio, dobiće dovoljan broj mandata da pokuša da opstruira rad novoizabranog parlamenta, a on lično imunitet od krivičnog gonjenja, bar izvestan broj meseci.

Zato je verovatno Dragica morala da spremi pitu i pečenje za nenadanog gosta, jer će njen muž pokušati da ponovi ono što je uradio protiv Borisa Tadića, ma ko da mu bude protivkandidat. Tog protivkandidata narodni pokret još uvek nema i na tu nespremnost, kao i neutreniranost kontrolora i kandidata sa studentske liste, predsednik u ostavci računa, podjednako kao i na sve izborne marifetluke koji su primenjivani nakon 2012. godine.

On takođe računa i na poraz Tome Nikolića, on računa na poraze mnogih svojih gradonačelnika, ali veruje da će te gubitke nadoknaditi svojom parlamentarnom grupom u skupštini, iščekujući sukobe svojih protivnika i računajući na protok vremena.

Bojim se da jedino na šta ne računa, jeste istorijska činjenica da su i Slobodan Milošević i Boris Tadić svojevoljno skratili svoje mandate i izgubili. Jedan slobodu, drugi politički uticaj.

Autor je advokat, nekadašnji šefa kabineta Zorana Đinđića

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.