foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Na sastanku sindikata sa ministrom prosvete 10. jula 2025. godine, dobili smo još jednu potvrdu onoga što prosvetni radnici već dugo znaju – da su njihova prava predmet trgovine, a interesi moneta za potkusurivanje.
Ministar je, bez trunke odgovornosti, izjavio da „blokade i dešavanja u zemlji“ ograničavaju mogućnosti države za povećanje plata. Kao da je obrazovanje luksuz, a ne temelj svakog društva.
Dok se prosvetari bore za goli opstanak, sindikati mirno klimaju glavom. Obećano je 5% povećanje koeficijenata u oktobru – što jedva pokriva inflaciju. A za 2026? Pa, videćemo. Možda. Ako bude para. Ako bude dobre volje. Ako ne bude „blokada“.
Još apsurdnije – zakazuje se sastanak sa predsednikom Vlade. Kada? Nekad. Uskoro. Posle leta, kada se nezadovoljstvo priguši novim obećanjima bez pokrića ili sindikati zaprete novim štrajkom, sada već tradicionalnim na početku školske godine.
Sindikati koji su nekada bili štit radnika, sada liče na logistiku vlasti. Svaki protest se završi saopštenjem, svaka najava štrajka pokušava se ugušiti u tišini kabineta ili ako do njega dođe, iz svakog štrajka izlazi se bez istinskih promena.
Bez suštinskih društvenih, ali i promena u obrazovanju, prosveta budućnosti nema. I dalje ćemo imati odlaganje umesto rešenja i obrazovanje koje će biti u senci politike.
Autorka je prosvetna radnica, članica Predsedništva Dveri
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
