foto FoNet/InstagramPredstavnici pet najvećih sindikalnih centrala, koji već deceniju nisu prošli proveru reprezentativnosti, navodno su se usaglasili oko dva nova zakona – o radu i o štrajku. Ali, ne mogu da se dogovore samo oko jedne, za njih ključne stvari: procenta koji određuje ko je uopšte reprezentativan.
Četiri od pet sindikata traže da se prag reprezentativnosti spusti sa sadašnjih 10% na 5%, svesni da danas jedva okupljaju i toliko. Njihova borba je, navodno, u ime većih prava radnika, ali je istina potpuno drugačija – da oni žele da obezbede opstanak kada dođe vreme za promenu vlasti. Tu je suština njihove sindikalne borbe zapela.
Istina je jednostavna: ti sindikati više ne predstavljaju radnike, već sami sebe. Zato je vreme da se postojeći sindikati rasformiraju i da se formiraju novi, stvarno reprezentativni sindikati – jedan za svaku branšu, uključujući i prosvetu. Sindikati na čijem bi čelu bili ugledni, pošteni i stručno priznati ljudi, koji neće prodati svoje kolege za 12% na platu ili za neku privilegiju i povlasticu. Samo takav sindikat može da brani čast radnika i da se zove istinski reprezentativnim.
Sve drugo je farsa.
Autorka je članica Predsedništva Dveri
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
