Skriveni postupci

Žestina nastupa ovog nekadašnjeg ratnog reportera RTS-a nije se smanjila ni nakon televizijskog duela sa Vekarićem. Naprotiv. U ovom trenutku izgleda da će svaki medijski prostor koji mu se otvara kao istaknutom članu vladajuće parlamentarne većine Drecun posvetiti „raskrinkavanju“ tužiočevih postupaka.

Ali, nažalost, toj i takvoj Drecunovoj medijskoj hiperaktivnosti upravo je pogodovao odgovor Tužilaštva za ratne zločine. Samo pozivanje na nezavisnost tužilačke funkcije verovatno se učinilo bledim i nedovoljnim argumentom, pa je Tužilaštvo izašlo i sa saopštenjem o predmetu „Mediji“. E, sada, pošto ovo nije recimo 2010. godina, kada je Drecun marginalni opozicionar, i pošto se on, za razliku od ustezanja tužioca da se pozove na nezavisnost, smesta pozvao na svoje poslaničko pravo da dobije odgovor, pomenuti predmet „Mediji“ neslavno se vratio u javni prostor.

Jeste da je Drecun u tom predmetu bio osumnjičen za ratno huškanje, ali činjenica je da se čak ni zbog ovog krivičnog dela ne može biti beskonačno pod istragom. Tako je Drecun došao do podatka da je krivična prijava, na kojoj je inače i renomirani novinar Politike, odbačena, a predmet arhiviran. U međuvremenu je ustvrdio i da je on taj koji je pod pritiskom Tužilaštva tražio od predsednice parlamenta Maje Gojković da ga zaštiti, i uopšte na sve medijske načine, nastavio da „ratuje“ protiv Vekarića. Građani koji pamte Drecunovo ratno izveštavanje gotovo da očekuju i da pomene reč „lokator“ kao uređaj za navođenje NATO bombi i da to nekako dovede u vezu sa Vekarićem, „skrivenim“ dokazima o Haradinajevim zločinima.

Koliko god i ko god imao primedbi i (opravdanih) kritika na rad Tužilaštva za ratne zločine, u civilizovanim zemljama jedan predstavnik zakonodavne vlasti svakako ne bi imao pravo na takav medijski rat. Kao što i Tužilaštvo, istini za volju, ne može da poteže istragu kao argument. Uostalom, možda je i najveći kvalitet specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića to što nikada slično nije reagovao na medijske napade, čak ni posebnim saopštenjem. Eventualno bi nezvanično u njegovom Tužilaštvu bilo rečeno novinarima „da je stvar u vezi sa istragama koje se vode“ bez ijedne naznake o konkretnim imenima. Dakle, ako jedan poslanik posegne za neprimerenom političkom borbom, pariranje u javnoj areni od strane tužioca neprimereno je i krajnje kontraproduktivno.