Srpska državno-nacionalna ideja rukovodi se načelom da srpska državnost uvek ima primat u odnosu na bilo koji drugi politički ili ideološki cilj. Istorijski gledano ova ideja prvi put je napuštena 1918. godine, kada je prvenstvo umesto srpske državnosti preuzela jugoslovenska državnost.
Drugi put ova ideja je napuštena 1945. godine, kada je srpska državnost dvostruko potisnuta i od jugoslovenske državnosti i od komunističke ideologije. Tokom celog 20. veka srpska državnost ne samo da nije imala primat, već je skoro bila ukinuta ili duboko potisnuta u drugi plan.
Posledice potiskivanja srpske državnosti u 20. veku su u svakom pogledu nesagledive i još dugo ćemo ih plaćati. U svakom slučaju obe ideje koje su zadobile primat u odnosu na srpsku državnost, i Jugoslavija i komunizam, trajno su nestale sa istorijske scene. Posle ovih prolaznih pojava ponovo se uspostavila srpska državnost kao trajna istorijska kategorija. Sasvim je opravdano razmišljati da bi mnogi državni i nacionalni interesi srpskog naroda danas u mnogo većoj meri bili ostvareni da je 1918. ili 1945. načelo primata srpske državnosti odnelo pobedu.
Kada se danas čuje parola zvanične politike kako EU nema alternativu, jasno se vidi namera sadašnje vlasti da posle jugoslovenstva i komunizma prvenstvo nad srpskom državnošću treba da dobije i EU. Jer ako nešto nema alternativu, onda je reč o najvećoj vrednosti kojoj se sve podređuje.
Možda bi naši evroekstremisti mogli nešto da nauče od Iraca. Oni nisu išli sa ekstremizmom da EU nema alternativu, već su polazeći od zaštite irske državnosti kroz dva referendumska kruga o Lisabonskom sporazumu obezbedili poštovanje svojih državnih i nacionalnih interesa, a pre svega vojnu neutralnost Irske. Za razliku od Irske koja polazi od zaštite svoje državnosti, sadašnja vlast u Srbiji je dajući prvenstvo EU nad srpskom državnošću priznala Euleks, potpisala sporazum o granici između Srbije i Kosova i umesto da tuži jedan broj država pred Međunarodnim sudom zatražila je mišljenje tog suda, koje je inače neobavezujuće.
Nekada Jugoslavija i komunizam nisu imali alternativu, a danas EU nema altrenativu. Ove teške zablude plaćamo previsokom cenom. Istorijsko iskustvo potvrđuje samo trajnu delotvornost srpske državno-nacionalne ideje koja se rukovodi načelom da srpska državnost uvek mora imati primat. To podrazumeva da kontekst međunarodnih odnosa i međunarodne integracije uvek posmatramo kroz prizmu koristi za srpsku državu.
Irci su bili spremni da zarad očuvanja vojne neutralnosti sruše Lisabonski sporazum. Pri tom Irska nikada nije bila napadnuta od NATO-a, niti je NATO na delu irske teritorije stvarao svoje marionetske tvorevine u kojima je „NATO konačan organ vlasti“.
Danas zastupnici politike da EU nema alternativu slave irski referendum. Svakako je dobro što će zaživeti Lisabonski sporazum, ali ono što bi za nas iz irskog iskustva moralo da bude makar podjednako značajno jeste kako su se Irci izborili za svoje državne i nacionalne interese.
Srbija poput Irske, ili bilo koje druge evropske države, pre svega treba da se drži jednostavnog kriterijuma po kome se svaki stepen međunarodnih odnosa i integracija meri po tome da li su u konkretnom interesu vlastite države i vlastitog naroda. U tom smislu jasno je da Srbija načelno treba da bude otvorena prema pristupanju EU vodeći pre svega računa o primatu načela srpske državnosti.
S druge strane, i pored deklarativnih poruka nije jasno da li EU hoće Srbiju i ako je hoće, koliku Srbiju hoće. Za razliku od primera Irske koja kao članica EU snažno brani svoje nacionalne interese, sadašnja vlast u Srbiji se bespogovorno povinuje svim uslovima EU poput priznanja Euleksa, a da se pri tom nije usudila ni da pokrene razgovor o tome šta je na kraju ovog puta i koja je konačna liste uslova EU. Da li je zaista moguće da vlast u Srbiji ne zna koja je uloga Euleksa na Kosovu?
Pošto već sadašnja vlast u Srbiji uporno izbegava da otvori razgovor sa Briselom o uslovima EU, ali i o zaštiti suštinskih interesa Srbije, EU je u prilici da ćutke ostvaruje svoje interese i slobodno dovrši svoje poslove na Balkanu. Irci su jasnom državnom politikom dobili i zaštitu svojih nacionalnih interesa i Evropu. Srbiji zbog samoobmane vlasti da EU nema alternativu, i zbog lažne politike vlasti koja građanima obećava i Kosovo i EU, može da sleduje samo surova realnost: da ostanemo i bez Kosova i bez EU.
Autor je član Političkog saveta DSS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
