Poznato je po Bešenovačkom Prnjavoru. Manastir je osnovao kralj Milutin krajem XIII veka. Posvećen je sv. arhanđelima, Mihailu i Gavrilu. U Drugom svetskom ratu srušen je „temeljno do temelja“. Tužno! A neposredno posle rata građevinski materijal raznet je za popravke okolnih kuća.
Radovi na novoj izgradnji su počeli 2013. godine. Do danas je izgrađen i prilično završen građevinski deo sa neprikladnim visokim zidom okolo manastirskog kompleksa, u vizantijsko-savremenom stilu.
Nažalost taj zid i kapije i kule, kao riterski zamkovi u Poljskoj, nije ni lep ni dostojanstven, niti liči na svetinju; za mene je kič.
U crkvi, pored ikona i fresaka, s desne strane iznad sedišta, u delu za muškarce, „muškoj crkvi“, fotografija je u boji 80×80 cm ruskog cara Nikolaja sa porodicom, pobijenih početkom Oktobarske revolucije.
Šta će pokojni ruski car u srpskoj crkvi? Nije baš bio pozitivan ni za svoj narod! Imamo i mi naših careva i kraljeva, a i predsednika!
Uzgred, u manastiru Mala Remeta, koji sam obišao proletos, u tremu unutar dvorišta prodaju se suveniri, pa se tamo nude i fotografije Vladimira Putina u boji, formata oko 30×40 cm.
Bešenovo je selo sa oko 1.000 stanovnika, pitomo i zeleno, lepo, sa dosta skromnih, manjih, pa i starinskih kuća.
Nekada davno, tu su bili pored Srba nastanjeni i Cincari kao i u okolnim mestima (Šuljam, Grgurevci, Irig).
Postoji lepa, manja vrlo romantična, uredno ofarbana crkva sa zatravnjenom portom i nekoliko starih oraha, čiji plodovi leže razbacani po tlu jer ih niko ne treba, čak ni za Badnje veče!
Sveštenik dolazi svake druge nedelje.
Ali, ono što je jako tužno je potpuno propala, zapuštena, ruinirana zgrada nekadašnje Zemljoradničke zadruge, direktno naspram crkve, koja je bila u lepoj spratnoj zgradi, sa velikim prozorima, izgrađenoj uoči Drugog rata.
Na ulazu je velika granitna ploča sa oko 200 ispisanih imena i prezimena poginulih boraca i ljudi iz toga kraja u toku Drugog svetskog rata.
Prvo crvena zvezda petokraka, pa tekst iznad ploče koji glasi: „U natčovečanskoj borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika od 1941-1945. izvršavajući svoju patriotsku dužnost pali su na frontu, u zatvorima, u pozadini, u logorima i gubilištima, ispisujući herojskom i mučeničkom smrću najslavnije stranice naše istorije (i slede prezimena i imena 200 ljudi ovoga kraja).
Savez boraca sela Bešenova 19. XI 1959.“
Ispred sasvim oronulih i izlomljenih stepenica na ulazu u zgradu sa ulice nalazi se velika količina najrazličitijeg otpada i đubreta nikada pokupljenog.
A u tom haosu od đubreta su razbijene ploče, verovatno najuglednijih poginulih Bešenovčana.
Centralni spomenik je na stubu visine oko 1,50 m, a levo i desno su po tri prizemne spomen- ploče, kao na vojnim grobljima.
Ploče se ne mogu sada ni sastaviti, pa videti imena ljudi koji su pre 80 godina dali živote za sve nas.
Na postamentu centralnog spomenika nema biste niti glave, ali na još celoj prljavoj ploči jedva se vidi natpis imena narodnog heroja Đorđa Nikšića Johana (1922 – 1988).
Meštanka u prolazu kaže da je otkinuta glava nađena na jednom đubrištu vraćena, pa opet otkinuta. Sada se ne zna gde je.
Utisak je – odvratno i strašno. Sremski partizani, borci i antifašisti, ali i nevini obični žitelji Bešenova to nisu zaslužili. Ko ne poštuje svoje pretke ne zaslužuje ni da ga se deca i unuci sećaju.
Tako je nekako pisao i Arčibald Rajs.
Autor je akademik, profesor u penziji Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Niste se borili za Srbiju nego protiv nje. Svaka cast partizanima bili su oruđe u rukama teroristička I zlocinacke komunističke partije.
E,MARKO SAD JE ODLIČNO .ZAR NE ? EVO BLAGODET TRAJE VEĆ VIŠE OD TRIDESET GODINA !!
Glupom treba oprostiti, neznalicu treba osuditi. Marko, da li da vam oprostimo ili da vas osudimo?
Budali je more do kolena.
Neznenje ne opravdava!
To sto je zapisao gospodin Rajs, ponavlja se kao usud. Drugim recima, nikada se ne prijavljuj dobrovoljno, a kada i ako te mobilisu, gledaj da te nema. Milinu ratovanja prepusti politicarima, ministrima i njima slicnim kako bi ponavljajuci stihove Branka Miljkovica, oni propisali mleko majcino.
Valjda se obican covek opametio da ne ide rado u vojnike. U suprotnom, vazda izvesnim prepravljanjem istorije, i mrtav bivas glup.
Ovo jeste sramota i pod hitno restaurisati spomenike palim borcima iz Srema.Mlada generacija nema pojma o tim vremenima kada su im pradedovi i dedovi dobrovoljno odlazili u partizanske odrede,napustajuci u bedi svoje njive i stada,uzimajuci u ruke oruzje jer nije se imalo kuda.Nije bilo straha vec svesti i ljubavi prema zemlji kojoj pripadas.Valja malo procitati o tome,nisu pisci lagali.A molio bih moderatore da da ne objavljuju glupe tekstove individua(ne vredi ici u vojsku,partizani sluge komunista) vec istaci pnos na svoje sremce partizane i narodne junake i heroje koji su se borili i u Bosni,Dalmaciji.Inace,najveci ponos u porodici je imati bas. Vojnika.
E Vlado Sremački napisa i ovo i prežive:“.Mlada generacija nema pojma o tim vremenima kada su im pradedovi i dedovi dobrovoljno odlazili u partizanske odrede,“
Ne da nisu odlazili dobrovoljno nego su morali pod prisilom da izgube glavu mladu i neuku. Širom Srbije a ne samo u Sremu odvodili su mlade i „zelene“ da ih nemci pobiju ko piliće i da svaki deseti ostane srećom živ. A Sremski front je bio oličenje pokolja mladosti Srbije. Prema tome Vlado pokrij se i bolje ćuti i ne ponavljaj ranije proklamavane komunističke laži pred našom novom mladom generacijom koja će teško preživeti i ovu našu današnju golgotu u Srbiji.
Ustanak u Sremu je počeo zbog terora ustaša. Komunisti su bili jedini na tom području koji su imali organizaciju na terenu, za razliku od Crne Gore i Hercegovine nije bilo Lijevih skretanja. Sremski front je nešto drugo.
Slabo stojis sa mozgom,dete sam partizana,to tvoje nema veze sa mozgom,neznanje neopravdava!
Gospodine Milojeviću koliko znam moja i vaša porodica nemogu se porediti.Znam da je neko od vas bio bokser tako da je diskutabilno stanje mozgaZao mi je što ste dete partizana ali roditelje niste mogli biratiNeznanje ne opravdava.
Profesore,akademiče,druze ti si sigurno jedan od onih koji je krivotvorio istoriju drugog svetskog rata odnosno bratoubilačkog u Srbiji.Ime moga dede Đorđa Trnića je na toj ploči nasilno mobilisanog i ubijenog od tih istih koje vi nazivate partizanima.Zrtve i dzelati nemogu na istu ploču i pod satanističkim znakom kome se vi klanjate-petokraka.Cvet srpske intelegencije brutalno je ubijen u nepotrebnim operacijama tipa „Kad su sremci krenuli“ i „Sremski front.Materijal od bešenovačkog manastira razneli su potomci tih koje bi vi da slavite-partizani.Što se tiče freske carske porodice Romanovih u manastiru vi bi verovatno tu stavili Broza najvećeg srpskog zločinca.Vaše zalopojke nad pločama i bistama to su uništili onih koji su produkt vaše vladavine od 1945 godine do danas.Bog je milostiv i sigurno će sigurno će vam oprostiti ovo vaše nepoznavanje istorije ali se morate pokajati i otići u crkvu i upaliti sveću za pokoj duša svih koji su izgubili zivote u bratoubilačkom ratu u SRBIJI.
S poštovanjem
Trnić Đorđe Bešenovo
Kako bi bilo da Vi, g-dine Trniću, naučite, prvo, da podaci za auto/biografiju nisu argumenti ni za šta, pogotovo ne za saznavanje i razumevanje istorijskih, socijalnih, kulturnih… procesa, fenomena i događaja, i, drugo, da nešto naučite iz istorije – makar elementarno, i makar na internetu, i makar o Sremskom frontu – te, treće, da se manete kafansko-slavskih sma/t/ranja i vređanja i poginulih I svih drugih boraca, naravno i Vaših anti-“satanističkih” mantra, njih ostavite u svoja četiri zida!
Sin sam parizana iz Besenova!Ponosan sam na mog oca.Ja,dok sam ziv siricu,dobro,protiv zla,antifasizan,istinu protiv lazi.Odrastao sa na mojoj Fruskoj gori,mnogo je volim,ali je tuzno u kakvom su stanju spomenici NOB.Kad vec hodate obidjite Jabuju,mesto nastajanja I partizanskog oslobodilaCOG ODREDA I I SPOMENIK Pinkiju na Sirokim ledinama a na fruskoj gori