Nedavno je, prisustvujući izbornoj skupštini GO SUBNOR Beograd, Dragan Đilas izjavio da je ponosan na partizansku prošlost svojih predaka. Ako zaista tako misli, što želim da verujem, onda se postavlja pitanje šta gradonačelnik Beograda čeka – zašto ulicama Beograda ne vrati imena nepravedno „proteranih“ partizana, boraca NOR-a, i oslobodilaca Beograda. Nadam se da konačno više niko razuman i objektivan nije u dilemi ko je i kako oslobodio Beograd.
Pritom napominjem ono što je inače manje poznato, a možda se i namerno „zaboravlja“ – da je čak i Kralj Petar II u povodu oslobođenja Beograda preko londonskog BBC-a 21. oktobra 1944. čestitao pobedu „oružanim snagama SSSR i NOV Jugoslavije pod komandom Maršala Tita“. Podsećam da je u borbama za oslobođenje Beograda poginulo više od tri hiljade boraca partizana i 960 crvenoarmejaca.
Mogao bi Dragan Đilas kao predsednik Demokratske stranke da uradi nešto i protiv prekrajanja istorije. Mogao bi da pokrene postupak za ukidanje sramnog Zakona o izjednačavanju četnika i partizana, odnosno dva pokreta „aktivna“ tokom rata. Kad je reč o ukidanju pomenutog zakona, verujem da bi Demokratska stranka u tom postupku morala imati podršku SPS, čiji su čelnici Dačić, Obradović i još neki u toku rasprave o Zakonu bili izričito protiv, iznoseći brojne vrlo argumentovane dokaze o kolaboraciji četnika sa okupatorom.
Naravno, i ovde se postavlja pitanje zašto sada Ivica Dačić i njegova SPS kada je na vlasti o tome ćuti? Ili možda Đilas i Dačić čekaju da Aleksandar Vučić učini još jedan kopernikanski obrt i ispravi tu nepravdu umesto njih? Lično ne bih bio iznenađen. Za istinu nikad nije kasno.
Stevo Dokmanović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
