Na nedavnom zasedanju Komisije za versku nastavu u školama koja se sastala u manastiru Kovilj učestvovali su predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica i funkcioneri ministarstava prosvete i vera. Komisija se bavila položajem veroučitelja i mogućnostima njegovog poboljšanja u sklopu budućeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Na zasedanju je ukazano na značaj rezultata ispitivanja koje će Institut za pedagoška istraživanja sprovesti uz podršku pomenutih ministarstava. Prema oceni Komisije, „ova studija će dokumentovano prikazati činjenično stanje u verskoj nastavi u državnom obrazovnom sistemu, jer će biti prvo naučno vrednovanje rezultata i nedostataka posle gotovo jedne decenije od povratka veronauke u naše škole.“
U istraživanju uticaja verske nastave na razvoj demokratskih procesa i etničkih odnosa u Vojvodini, koje je Centar za razvoj civilnog društva sproveo pre šest godina, uočeni su neusklađeni, pa i oprečni efekti uvođenja školske veronauke. U najkraćem, za neke verske i etničke zajednice veronauka je bila jedan od puteva ka integraciji u društvo (za neke muslimane i „izlazak iz satanizacije“), a za druge ubrzanje njihove asimilacije (kao kod malih protestantskih zajednica i Rumuna). Veronauku su neke verske zajednice prihvatale kao dobrodošlo, čak „šokantno povoljno rešenje“, druge kao silom nametnuto, a treći su bili svojevoljno ili protiv svoje volje iz nje izuzeti.
Ovo istraživanje je dovelo do zaključka da je školska verska nastava pomogla afirmaciji nekih nacionalnosti i ispunjavanju njihovih tzv. kolektivnih prava (odnosno prava koja se ostvaruju zajedno sa drugim pripadnicima konkretne grupe). Hrvatski jezik (kao nacionalna oznaka za zajednički narodni jezik etničkih Jugoslovena, Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca) ušao je u školski sistem baš preko verske nastave. U slučaju Islamske verske zajednice, a posebno kada se radi o njenim vernicima romske narodnosti, priznavanje prava na versku nastavu u državnim školama ne samo što je pogodovalo razvoju etničkog identiteta, nego je često pridonosilo i opismenjavanju učenika.
O nekim negativnim posledicama uvođenja verske nastave u državne škole biće reči drugom prilikom. Pomenuta ministarstva, i ne samo ona, u pravu su što sa nestrpljenjem očekuju rezultate studije Instituta za pedagoška istraživanja. Posmatrani u dijahronom uporednom okviru, ovi rezultati će moći da jasno ukažu na društveno značajne trendove i na mere koje je potrebno preduzeti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
