Rukavica je bačena. Koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega objavio je da raskida koncesioni ugovor „jer Vlada Srbije nije dostavila precizan odgovor u vezi s predlogom o sporazumnom raskidu koncesije.“ Doduše, konzorcijum Alpina i Por „velikodušno“ je ponudio Vladi Srbije mogućnost da kroz proces medijacije, koji će trajati 60 dana, pronađe način za izlazak iz ove pat pozicije, ali je i zapretio da će, ukoliko dogovor ne bude postignut, zahtevati arbitražu Međunarodne privredne komore u Parizu.
E, toga se srpski zvaničnici najviše plaše. Zašto, to javnosti, čak ni onoj stručnoj, nikako nije jasno. Jer, sudeći prema ugovoru o koncesiji, preciznije delu ugovora koji je ponuđen javnosti na uvid, Srbija ne bi trebalo da se boji međunarodne arbitraže, pre svega zato što je koncesionar, postavljajući nove uslove, prekršio dogovor. Ministar Dulić, a naročito ministar Mrkonjić, ne misle tako. „Alternativa je rešavanje spora pred arbitražnim sudom, ali meni nije poznata nijedna arbitraža koja je rešena u našu korist, jer mi smo aljkavi i nemamo dobre advokatske timove“, upozorava Mrkonjić.
Da li je rečsamo o aljkavosti ili, možda, ugovor o koncesiji krije obaveze države o kojima javnost može samo da nagađa, a na koje se koncesionar s pravom poziva?
Predstavnica Alpine Helena Aluta nedavno je izjavila da im je ministar Dinkić, u zamenu za sporazumni raskid koncesionog ugovora, ponudio izgradnju, bez tendera, deonice autoputa od Horgoša do Novog Sada u vrednosti od 200 miliona evra, ali da od tog predloga nije bilo ništa jer Vlada nije pristala na to. Dinkićtu izjavu nije potvrdio, niti demantovao, pa je ostala sumnja da je u „neformalnim“ razgovorima koji su od 15. jula vođeni između koncesionara i Vlade Srbije još ponešto obećano. Zvanično, sporazumni raskid ugovora koncesionar uslovljava isplatom naknade od 12,9 miliona evra, dok je Vlada Srbije spremna da za otkup dokumentacije za izgradnju autoputa plati 2,5 miliona evra, kao i da vrati 10 miliona evra bankarske garancije. Nezvanično, Vlada nije spremna da prihvati nove zahteve koncesionara koji, pozivajući se između ostalog i na globalnu ekonomsku krizu, traži dodatne ustupke. Izvesno je da koncesioni ugovor i mogućnost da se koncesionar uvede u posao ističe 31. decembra, a sve je izvesnije i to da kompromis neće biti postignut.
Da li je onda arbitraža, koju bi i jedna i druga strana da izbegnu, jedino rešenje? Ili će možda naša vlada uspeti da pronađe izlaz iz još jednog od ćorsokaka u koji je zapala?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
