Studenti su već pobedili Vučića: Kako je ponovo postalo kul misliti svojom glavom

Mantra je jasna gledajući samo naslove tabloida, nalog je očigledan da se 24-časovna blokada uoči Nove godine zbog krađe izbora omalovaži tvrdnjom da je studenata (pre)malo da bi se na režim izvršio ozbiljni pritisak.

Međutim, činjenica da je više od 1.000 profesora, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji potpisalo proglas podrške studentima pokazuje da iza navodne šačice ipak stoji ozbiljna kritična masa iz intelektualnih krugova – a to je ono naročito žulja.

I Slobodanu Miloševiću je intelektualna elita prva otkazala ljubav.

Dodatno smeta što se studenti (čitaj: mladi) nisu dali potkupiti za šaku evra u nekoliko tura od korone do danas.

Sve do protesta „1 od 5 miliona“ mladi su delovali uspavano, nezainteresovano za svet oko sebe, za(s)lepljeni za društvene mreže kao jedini vid političkog otpora.

Čim su počeli da se bude, reagovao je i režim stavljajući ih u isti koš podmićivanja s penzionerima. U prvi mah je efekat bio postignut, ali na duže staze je umesto pokornosti izazvalo revolt.

Studentski otpor, sličan onom 1996/97, ima snagu da iz korena uzdrma sadašnju vlast. Među klincima je ponovo „cool“ misliti svojom glavom i glasati po sopstvenoj volji, a ne po nalogu ili u vidu zahvalnosti za 100 i kusur evrića.

Zanimljivo je da je većina neformalnih lidera studenata priznala da je trpela pritisak roditelja da im ovako nešto „ne treba u životu“.

Srećom, odbačen je jak argument da su i oni 1996/97 rizikovali otporom na ulici, ali da je, eto, kako danas vidimo, to bilo uzalud.

Neko ipak mora da dovrši posao do kraja i doprinese da se makar sa tri decenije zakašnjenja uredi društvo i stvori sitem nezavisnih grana vlasti (izvršne, zakonodovane i sudske) koji će funkcionisati i u praksi.

Zbog svega navedenog su prorerižmski tabloidi i televizije dobile nalog da diskredituju broj i značaj mladih na ulici, a policija slobodu da bude brutalna.

Najstrašnije je što tužilaštvo neku od dece tereti za pokušaj rušenja ustavnog poretka i svi su bez selekcije i (neposrednih) dokaza strpani u pritvor od 30 dana.

Izgleda da je optužba za lomljenje nekoliko stakala veće rušenje ustavnog poretka nego oružana pobuna Milana Radojičića koja se završila sa tri leša.

Ne treba posebno podsećati da dotični u pritvoru nije proveo ni minut. Mislite o tome…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.